Да би заслужили опроштај грехова, неки су се посветили напорним подвизима. Али, човек који не памти зла стиже пре њих на циљ: Опраштајте оно мало што су вам људи дужни, и опростиће вам се огроман дуг ваш пред Богом (Лк.6,37). Непамћење зла јесте знак правог покајања. А ко је у срцу свом злопамтљив, и мисли да се каје, личи на човека коме се у сну причињава да трчи.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода
Дете у утроби мајке све чује. Говорите му о Богу, тако ћете га васпитати
Господ воли људе, али им шаље невоље да би ониувидели своју немоћ и смирили се, и за своје смирењепримали Духа Светог, са Којим је све добро, и радосно и прекрасно. Неки, опет много страдају због сиромаштва и болести, али од тога не постају смирени, тако да страдју без користи.
Сатана хоће да нас одвоји од спасења, од сједињења са Богом. А с Богом се ми сједињујемо кроз Свето Причешће, кроз читање Светог Писма, кроз молитву. И сатана се свим силама труди да нам смета. Ето, устајемо на молитву и видимо, да нас све време нешто одвлачи: те нам се часови загубили, те кандило криво стоји, те смо прашину приметили, те је потребно неке предмете преместити. То нам сатана уноси такве мисли, он неће да се ми молимо. Или читамо Свето Писмо - чује се своно, неко нас позове, те још нешто, што нас одвлачи, раздражује, саблазни. Или се спремамо за причешће - те заборавио си да постиш, те ниси успео да стигнеш у храм, те ниси стигао на исповед, те имаш неког посла, гости су дошли, рођендан је, или си се прекјуче напио, непријатно ти је да одмах идеш на исповест - маса свакаквих разлога. А ако се човек, на пример, већ и спремио, постио је, онда се сатана стара да тако уради, да се он ноћу зачита и успава. Ако му ни то не успе, тада се труди да ти унесе мисли, да је свештеник лош, да се он лоше односи према теби, не воли те. Зашто? Ако се одвојиш од свештеника - одвојићеш се од храма. Ако се одвојиш од храма - одвојићеш се од Цркве. А ако се одвојиш од Цркве - значи, одвојићеш се и од Бога.
