Божанствена Литургија је тако велики чин! Када бих знао да ће последња Литургија на земљи бити одржана у Јужној Америци, овог тренутка бих, да бих био на Светој Литургији, тамо пешке кренуо. Јер, Литургија је - све. Она држи цео свет.
Благодари Богу за туге - и туге ће проћи, благодари Богу за радост - и радост ће се умножити, благодари Богу за све и цени секунду, минуту, дан, зато што такав дан, као сада, се више неће поновити никада!
Крст човека је направљен тачно по његовој мери, и само га наша нетрпељивост, непокорност и страстност чине тежим.
Помаже Бог.
У мом стану поред улазних врата виси окачен талисман који изгледа као око. Пронашао сам на интернету информацију да се то зове "Фатимино око" или назар и да наводно штити од урока. То је, иначе, моја тетка купила у Турској на мору и донела још пре неких десетак година. Толико отприлике то стоји окачено поред улазних врата. Да ли је добро да то стоји ту и ако није, шта би требало урадити?
Ја устајем ујутро - све сија: сунце светли споља и изнутра, срце мирно, све и сваког волим и славим за све Бога. Долази подне - и почиње да бива тмурно. Мене раздражује те једно, те друго. А увече је све тамно. Никога не волим, ништа ме не радује. И све то за један дан! Али ако човек може да се измени ка лошем, онда може да се измени и на боље. Нека нико не очајава и губи наду. Сви ми, ако будемо полагали наду у Бога, спасићемо се.
