Зато се и прозва архиђаконом. Силом своје вере Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на преваре и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово као лице ангела, то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их издајницима и крвницима. И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божију. И то што виде, он објави Јеврејима:ево видим небеса отворена и сина човечијег гдје стоји с десне стране Бога (Дела ап. 7). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са Св. Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело Св. Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

              Преп. мученик Теодор и Теофан Начертани. Рођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Св. Саве Освештаног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвани Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Св. Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости.

 На Стефана Духом обасјана

Навалише Јевреји крвници.

Крвав Стефан на колена клече

И повика к небу иза гласа:

-       О Господе, што с Крста опрости

Грех највећи што земљу потресе,

Грех највећи што га небо виде,

Што опрости Својим крвницима,

Сад и мојим опрости. Преблаги!

Шта је овај злочин спрам онога!

И ја шта сам спрам Господа мога!

То изрече, дух Богу предаде.

Гневни старци, грдне плашљивице,

Кад убише, тад се разбегоше.

Тад ангели с неба се слетеше

Око тела првомученика.

У хору му песму отпојаше,

Рајску душу у Рај узнесоше.

 РАСУЂИВАЊЕ

            Прича о божанском Младенцу Христу. Оба велика пророка, Исаија и Јеремија, прорекли су, да ће Господ доћи у Мисир, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затрће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19, 1; Јер. 43, 12). Када божански бегунци стигоше у град Ермопољ (Каиро), и тамо се приближише неком храму идолском, наједанпут сви идоли у том храму падоше и разбише се. О томе пише и Св. Паладије (у Лавсаику): ,,Видесмо“, вели, ,,тамо храм идолски, у коме од приласка Спаситеља падоше сви истукани (идоли) на земљу.“ У некоме месту, званом Сирен, беше 365 идола. Када Пресвета Дева ступи у тај храм с божанским Младенцем на рукама, сви ти идоли попадаше и разбише се. Исто тако попадаше идоли свуда по целом Мисиру. Св. пророк Јеремија бавећи се у старости својој у Мисиру, прорекао је жречевима мисирским, да ће сви идоли попадати и сви рукотворени ликови сокрушити се у оно време, када у Мисир дође Дева Мајка с Младенцем, рођеним у јаслима. Ово пророчанство запамтили су жречеви добро, и сходно њему изображавали су на храмовима својим Деву како почива на постељи, и до ње у јаслима Младенца њеног, у пелене повијеног. И клањали су се томе изображењу. Цар Птоломеј питао је жречеве, шта означава то изображење, а они су му одговорили, да је то испуњење те тајне. И та је тајна ваистину се и испунила и не само Мисиру него и васцелом свету објавила.

 СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам мудрост Пресвете Деве Марије и то:

1. како она мудро разговараше с ангелом Божијим (Лк. 1, 28 – 38);
2. како она размишљаше о свему што се зби о рођењу Господа Исуса и о свему што се рече о Њему, и све то слагаше у срцу своме;
3. како она у Кани мудро рече слугама, да чине све оно што им Он рече.

БЕСЕДА

о Пресветој Богородици

          Велича душа моја Господа (Лк. 1, 46)

          Ми имамо браћо, свега неколико речи записаних у Јеванђељу, што их је изрекла Пресвета Богородица. Све те њене речи односе се на величање Бога. Она је била ћутљива  људима, али је душа њена непрестано разговарала са Богом. Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и повод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот, о колико би то велика књига изнело! Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Претече Јована, може сваки хришћанин ценити, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета. То је само један дивни псалам душе Богородичине, који је дошао до нас кроз Јеванђеље. Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене. И пре него што је чула Јеванђеље из Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. То јој је знање долазило од Духа Светог Божијег, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао, у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.

          О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим, Теби и Сину Твом и Господу нашем слава хвала вавек. Амин.

 Свети Николај Велимировић, Пролог, 09. јануар  / 27. децембар

Припремио: Златко Перић