СВЕТИ МУЧЕНИК ИПОЛИТ (ОДАНИЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊА)

26.август (13.август)

Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића

 

 

ИПОЛИТ ИМАШЕ ВИЂЕЊЕ НЕБЕСНО, И РЕЧЕ: ВИДЕХ НЕВИНЕ ДУШЕ У ВЕЛИКОЈ РАДОСТИ. Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када св. Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем.

      Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепоме Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече:„видех невине душе у великој радости" (т.ј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, којих беше, са старом дадиљом Конкордијом, 19 на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!" Тада га протегоше по земљи и шибаше немилосрдно, а Иполит само викаше: „хришћанин сам!" Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој него ли бешчесно с вама нечестивим живети." Она прва би убијена, а за њом и осталих 18, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.

     Тропар (глас 4):

    Мученик Твој Господе, Иполит, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

     Свети Тихон Задонски, или Воронежски. Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724 год. у простом сељачком дому. У 34 години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа Воронежског. Епископствовао је непуних 5 година, па се због слабог здравља повукао и настанио у ман. Задонском. Упокојио се мирно 1783 год. у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861 године.

     Преподобна царица Ирина. Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118 - 1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније св. Стеван Дечански.

    Преподобни Серид. Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: св. Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Св. Серид скончао земаљски живот у VI стољећу, и преселио се у вечну радост Господа свога.

Колиба сељачка светца одгајила,
Православна црква духом запојила:
Тихон архијереј к'о звезда сијаше
И духовне тајне свету казиваше:
- Читај Свето Писмо, оно Бога скрива,
Оно Бога скрива, и Бога открива.
Књиге целог света не казују више
О Богу, и теби, но што Писмо пише.
Гле, Бог се без Бога не може познати
Залуд ван Бога о Богу питати.
Кол'ко у ум стаје, Бог се нама даје
Не може се море прелити у јаје.
Свето Писмо учи, како душу спасти
Од греха, и смрти, и вечне пропасти.
Онај ко се топи, не пита о води,
Ни шта је? ни како? ни откле се своди?
Него само брине за своје спасење
Па плашљиво тражи безбедно камење.
И море живота бурно се таласа
Уман на том мору тражи себи спаса.
Шта је овај живот? из какве је грађе?
Је л' то важно знати кад нас самрт снађе?
Знање и имање на земљи остаје,
Тело и одело гробу се предаје
Душа, само душа, још се спасти може,
Труди се и моли: помози ми, Боже!

РАСУЂИВАЊЕ

     „Благодарите Господу, али не заборавите и на Његове велможе, нишче и убоге; они много могу у Господа Бога."Ово су речи знаменитог руског подвижника из XIX века, оца Назарија, игумана Валаамског. Ове речи рекао је он жени једног високог чиновника у Петрограду, који беше пао у немилост код цара због неке тешке оптужбе. Оптужени чиновник од муке се разболи и легне у постељу. Чувши да је о. Назарије допутовао у Петроград жена тога чиновника пожури се те га нађе, исприча му беду која их беше снашла и замоли га да се он помоли Господу за њенога мужа. „Имате ли ситног бакарног и сребрног новца?" упита је о.Назарије. Жена му донесе и даде. И тако се о. Назарије удаљи. Истога вечера наврати се он опет и обрадује жену оваквом вешћу: „Слава Богу, сви блиски Цару обећали су молити за вас" Жена је, наравно, мислила на цара Александра Павловића и његове дворјане, док је духовник мислио на просјаке по улицама, којима је био раздао онај ситни новац, и послао их да се помоле Богу за мужа оне жене. И заиста дође вест, да је цар наредио, да се ствар тог чиновника узме поново у претрес. А то је баш тај чиновник и желео. Када жена поче благодарити о. Назарију, он рече: „благодарите Господу, али не заборавите и на његове велможе, нишче и убоге; они много могу у Господа Бога."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну моћ прорицања (1. Сам. 10), и то:

1. како Самуил прорече Саулу све шта ће му се догодити једнога дана;
2. како сиђе на Саула Дух Божји, те и он прорицаше.

БЕСЕДА

о главном пророчанству пророка Исаије

Гле, дјевојка ће зачети и родиће сина,
и надјенуће му име Емануил
(Иса. 7, 14).

     Ово славно пророчанство о рођењу Господа од Деве изрекао је Боговидац Исаија у тренутку највећег очајања, у коме се налазио Јерусалим. Безбројна војска Сирска и Јефремова беше опколила град около самих зидова градских. Цар Ахаз, без војске и оружја, и Јерусалимљани беху у самртном страху. Срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра. У том часу крајњег очајања царевог изађе Исаија пред цара и по наредби Божјој рече му: не бој се, и срце твоје нека се не плаши. Па онда прорече Исаија, да непријатељи неће узети Јерусалим. Па видећи да му цар не поверова, он му рече, да иште знак, чудо, било с неба или са земље. Али неверни цар не хте искати, но оста при својој сумњи. Тада пророк рече, да ће им Бог дати знак, ма га и не искали. Тај знак односи се на удаљена времена и тиче се спасења васцелог рода људског. Девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: с нама Бог. Зашто пророк не даде одмах неки знак, да би цар поверовао? Зато што је оно пророчанство о спасењу Јерусалима у часу када је цар мислио да је све пропало, довољно било да се покаже и сила Божја и неверовање царево. А зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља? Зато, што ће човечји род у време доласка Спаситеља бити у истом таквом очајању, притешњен и опкољен силама демонским као што је Јерусалим био у томе тренутку. Да ли је пророк споменуо изриком девојку а не жену? Наравно девојку је споменуо. Јер да је реч о жени, какво би то чудо било, и какав знак? Не рађају ли се сви људи од жене? Сва је тежина нагласка на речи девојка.
      Тако свевидећи Бог зна да везује блиско са далеким, и да испуњеним једним пророштвом у садашњости потврђује друго пророштво у будућности. Емануил - с нама Бог - спасао је у Јерусалим онда као невидљиви Бог. Емануел - с нама Бог- спашће род човечји у сличној опасности доцније као ваплоћени Бог, као Богочовек, рођени од Пречисте Деве и Духа Светога.
      О Господе, који даде пророцима силу да виде истину где долази издалека, дај и нама силу да усвојимо ту истину која је већ дошла. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. август

Припремио, Златко Перић

Погледајте и: