Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: ,,Опасно је спавати када непријатељ мој бди“. У то време издаде опаки цар Максимијан проглас, да свак може убити хришћанина где га види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: ,,Слушкиња сам Христова, и идем у цркву“. Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Анисија, зове силним гласом: "Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе." Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

               Преподобна Теодора Цариградска. Монахиња и послушница Св. Василија Новог (видети 26. марта). По смрти јавила се Св. Григорију, ученику Василијевом, и описала му свих 20 митарстава, кроз које је душа њена прошла, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој. Представила се 30. децембра 940. године.

        Свети апостол Тимон, један од седамђакона ( Дела ап. 6, 5) и од Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији, он проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у огањ, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у Царство Христово.

        Преподобна Теодора Кесаријска. После многих подвига у манастиру Св. Ане мирно се упокојила 755. године.

        Преподобни мученик Гедеон. Пореклом Грк од врло бедних родитеља. У младости насилно потурчен. Раскајан одбегне у Свету Гору, где у манастиру Каракалу прими монашки чин. Жељан мучеништва за Христа, он узе благослов од свог духовника и оде у оно место где се и потурчио беше, и јавно пред Турцима исповеди веру Христову и наружи Мухамеда као лажног пророка. Турци му обријаше главу, метнуше наопако на магарца и водише кроз град. Но он се радоваше тој порузи ради Христа. После му одсекоше секиром све прсте на рукама и ногама, као негда Св. Јакову Персијанцу (27. нов.), и најзад га бацише у нужник где предаде душу своју свету Богу, 1818. године у месту Турнову у Тракији. Чудотворне мошти почивају му у цркви Светих Апостола у селу Турнову, а један део моштију налази се у манастиру Каракалу.

 Бога моли света Анисија

Све клечећи и сузе лијући:

-       О Исусе, Боже и Господе,

Источниче живота бесмртног,

Сокровиште нетрулежних блага,

Помози ми Боже, помози ми,

Да до смрти останем девојком,

Ко девојка да се упокојим

И Твојега Царства удостојим,

Дај ми, Спасе, Твоје благодати,

Да за Тебе могу пострадати,

Да за Тебе ја жртвујем себе,

Желим бити жртвом своме Богу,

О помози, што желим да могу!

Бог услиши деву Анисију,

И даде јој Своје благодати,

Да за Њега може пострадати.

Сад у рају света Анисија

Као звевда међ звездама сија,

Као ангел међ ангели блиста

Молећ за нас бесмртнога Христа.

 РАСУЂИВАЊЕ

            Ево још два примера, како Бог милостиви помаже у невољи оне који се с вером у Њега надају. Блажена Теодора Кесаријска беше рођена у великашкој кући и дата у  манастир Св. Ане на васпитање. Теодора се не само васпитаваше него и подвизаваше спремајући се да прими чин монашки. Цар Лав Исавријанин силом је извуче из манастира и обручи за једнога свога војводу. Теодора се противљаше браку свом душом, али беше немоћна као јагње у вучјим шапама. Она туговаше у срцу непрестано се Богу мољаше, да је Бог не остави. И на сами дан венчања, када гости пироваху, изненадно дође вест цару, да су Скити напали његову царевину. Цар нареди томе свом војводи, да одмах с војском иде против Скита. Војвода оде, и више се не врати, јер погибе у рату. Тако се Св. Теодора ослободи помоћу Божјом, и као чиста девојка опет врати у свој манастир, где се замонаши и као монахиња прослави необичним подвигом својим.

            Други пример. У манастиру ,,Неусипајушчих“ беше једне гладне године велика оскудица. Свети  Маркел игуман дочека једнога дана неке сиромахе и угости их, па им још хтеде дати и новаца за пут. Упита Маркел економа манастирског, колико има свега новаца. Економ одговори: десет сребреника. Игуман нареди, да свих десет сребреника да тим сиромасима. Економ не даде свих десет сребреника него девет, а један задржа за потребе манастира. И беше економ врло забринут за манастир, јер беше крајња оскудица. У томе изненадно посети манастир неки богати човек и донесе игуману 90 таланата злата. Тада видовити Маркел дозва економа и рече му: ,,Ево, Бог је хтео преко овог благочестивог човека да нам пошаље 100 таланата, но како си ти преслушао мене и задржао један сребреник, због тога нас свеопшти Промислитељ лиши десет таланата“.

 СОЗЕРЦАЊЕ

 Да созерцавам сабор (лик) подвижника, девственика и девственица и то:

1. како се они из љубави према Христу одрекоше свега и предадоше драговољном трпљењу,
2. како победише себе, свет и ђавола, истрајном трпељивошћу,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама помажу.

БЕСЕДА

о царству светитеља

 Али ће светитељи Вишњега преузети царство и

 држаће га на вијек и до вијека (Данил 7, 18)

           Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће царовати у Царству Небеском. Последњи на земљи, они ће се као први веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним, они ће бити као царски синови, насићени и обучени у царске одеће у царству непролазном. Туђини у царствима трулежним, они ће бити господари у царству свом, у царству нетрулежном. То је последње царство, и управо једино, које се може назвати царством. Друго је све пролазност, привремена школа, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су синови и кћери Христа  Спаситеља, деца Бога живога. Они од њих, који су се преселили из овог живота у онај, и сада царују, но још није показана сав блесак и сва величина царства светитеља. То је царство вечно Христа Бога нашега. Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека.

          О Господе Исусе, Стројитељу царства светитеља, смилуј се и на нас грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Св. Николај Велимировић, Пролог, 12. јануар 2019 / 30. децембар 2018. године

Припремио, Златко Перић