Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Св. Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер. Спомен бекства у Мисир. Источни мудраци – звездари поклонивши се Господу у Витлејему, упутише се по наређењу ангела другим путем за домовину своју. И Ирод опаки цар умисли поклати сву децу у Витлејему. Виде Бог ту намеру Иродову, па посла  ангела Свога Јосифу. Ангел се Божији  јави Јосифу на сну и заповеди му, да узме Младенца и Матер Његову и бежи у Мисир. Јосиф тако и поступи. Узевши божанског Младенца и Матер Његову Пресвету, он се упути прво у Назарет (Лк. 2, 39), где уреди своје домаће ствари, и узе собом сина свог Јакова, па онда одоше у Мисир (Мат. 2, 14). И тако се испунише речи пророчке: гле, Господ седећи на облаку лаку доћи ће у Мисир ( Иса. 19,1 ). У старом Каиру и данас показују пећину, где је живела света породица, а у селу Матареа, близу Каира, указују на дрво, под којим се одмараху Пресвета Богородица са Господом Исусом, као и чудотворан извор воде под тим дрветом. Проживевши неколико година у Мисиру, света породица врати се по наређењу ангела Божјег опет у Палестину. И тако се испуни друго пророчанство: из Мисира дозвах сина својега (Ос. 11, 1). Ирод беше умро, а на његов крвави престо седе достојни му у злу син Архелај. Чувши Јосиф, да Архелај царује у Јерусалиму, упути се у Галилеју, у свој град Назарет, где се настани у дому своме. Галилејом тада владаше други син Иродов, Ирод млађи, који беше нешто блажи у злу од свог брата Архелаја.

        Преп. Еварест. Читајући дела Св. Јефрема Сирина од дипломате постао монах. Врло суров према себи: носио ланце на телу и јео сува хлеба једном недељно. Проживео 75. година и преселио се ка Господу око 825. године.

          Св. Јевтимије Исповедник, еп. сардијски. Присуствовао VII Васељенском сабору. Око 30 година провео у изгнанству због иконопоштовања. При цару Теофилу иконоборцу шибан воловским жилама, при чему мученички сконча 840. године и прими венац славе на небу.

          Преп. Константин Синадски. Као Јеврејин обрати се у хришћанство. При крштењу метну крст себи на главу, и оста му на глави чудотворан отисак крста до смрти. Скончао у Цариграду у VII веку. Славан због испосништва и чудеса многих. На седам година прорекао дан своје смрти.

Међа измеђ ноћи и сунчана дана

Зора је румена, румена и росна,

Ти си зоро рујна, Дево богодана,

Претходница дана, рујна и поносна;

То поправи Еву и у Рај поврати,

Твоју помоћ ни нам грешним не ускрати.

Сух Израиљ прође кроз Црвено море,

Из пустињске стене студен извор тече,

Купина гораше, не може да згоре –

К`о што зора личи на румено вече

Тако и Ти, Дево, на праслике ове,

О ти коју Црква Богомајком зове.

Греху непозната, греху неодана,

О пречиста Мати нашег Спаситеља,

Због чистоте Твоје Богом си изабрана

Да на земљу спустиш вечног Створитеља:

Зато власт имадеш за нас се молити

А ми радост Тебе пјети и славити!

РАСУЂИВАЊЕ

            Прича о божанском Младенцу Христу. Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Мисир, искочише разбојници на друм с намером да штогод опљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре, на коме беше нешто ствари, и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима овда – онда јахаше. Разбојници  ухватише магаре да одведу. У томе приђе један од разбојника Богоматери да види, шта то она држи на грудима. Видевши дете Христа, разбојник се задиви необичној красоти Његовој, па у дивљењу рече: ,,Кад би Бог узео на себе тело човечије, не би био лепши од овог детета!“ И нареди тај разбојник осталим друговима својим, да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику, Пресвета Дева рече му: ,,Знај, да ће те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао“. После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет с десне стране Крста Христовог. Његово је име Дисмаз, док је име оног разбојника с леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог, Дисмаз се покаја за сва зла живота свога, па докле Гестас хуљаше на Господа, Дисмаз га брањаше говорећи: он никаква зла није учинио. Дисмаз је дакле, онај благоразумни разбојник коме Господ рече: данас ћеш бити са мном у Рају (Лк. 23, 41 – 43). И тако Господ дарова Рај ономе, који Њега у детињству поштеди.

СОЗЕРЦАЊЕ

            Да созерцавам чистоту Пресвете Богородице и то:

1. непорочну чистоту тела њеног, бестрасног и испоштеног,
2. непорочну чистоту срца њеног, у коме се не настани никад грешна жеља,
3. непорочну чистоту ума њеног, у коме се никад не настани грешна помисао.

БЕСЕДА

о Пресветој Богородици

 А Марија рече: ево слушкиње Господње (Лк. 1, 38)

            Ваистину, браћо и сестре, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога, онда је Пресвета Дева прва међу нама свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога, онда је Пресвета Дева опет прва међу слушкињама Господњим. Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога, онда је опет и опет Пресвета Дева прва и најпревасходнија од свих слушкиња Господњих. Њој није стало било до тога да угоди свету, него Богу; нити јој је било стало да се оправда пред светом, него само пред Богом. Сама послушност, сама пажљивост, сама кротост. Пресвета Дева је с правом могла рећи ангелу Божјем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дева Марија је с трудом ван Раја задобила.

            Молитвама Пресвете Деве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 Свети Николај Велимировић, Пролог, 08. јануар /  26. децембар

Припремио: Златко Перић