СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ - ЛИКОВНИ И ЛИТЕРАРНИ РАД НАШИХ УЧЕНИКА

Спаситељ Господ Исус Христос  је рекао да је Свети Јован Крститељ "највећи рођен од жене"(Mк. 11,11). Сама та чињеница нам говори о значају Светог Јована Претече и Крститеља за све хришћане и зашто ова слава има највише свечара у Убу и Тамнави.

Поводом овог великог празника и једне од најбројних слава код Срба представљамо вам ликовни рад Тијане Божић, ученице VI4 и литерарни рад Сање Марковић, ученице VI2 OШ "Милан Муњас" из Уба.  

 

 

 Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи

 

Свети Јован Крститељ је један од најзначајних светаца у Хришћанству. Он  се прославља неколико пута у току године, али највише свечара има управо на данашњи дан - Јовањдан, када прослављамо Сабор Светог Јованa. Међу јеванђелским личностима, које окружују Господа Исуса Христа, Свети Јован заузима посебно место, како по начину живљења и крштењу Исуса Христа, тако и по његовој трагичној смрти. Крститељ се назива зато што је крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао долазак Спаситеља.

Јован се родио 7. jула, тачно пола године пре Господа Исуса Христа и овај празник „рођења највећег од жене“, како га је сам Спаситељ звао, назива се Ивандан. Његово рођење и смрт су испуњени многим чудесним догађајима. Отац му се звао Захарија, иначе свештеник, а мајка му се звала Јелисвета.  Дуго нису могли имати деце, те су се увек молили Богу да им подари бар једно дете. И тако док је Захарија служио у храму, јавио му се Архангел Гаврило и рекао му да ће добити сина и да му да име Јован. Пошто су он и Јелисвета већ били у позним година, Захарија се збунио и није поверовао. Због свог неверовања кажњен је тиме што је био нем све до рођења свог сина. Када се дете родило, у њиховом дому је одржана посебна свечаност на којој је требало одабрати име детету. Цела фамилија је хтела да дете носи име по свом оцу Захарији, какав је иначе био обичај у то време. Упитали су оца да ли се он слаже са тим, али пошто је био нем, дали су му таблицу на којој написао „Нека му је Јован име“, те је одмах након тога проговорио и рекао да ће дете бити пророк који ће ићи пред Богом и припремити му пут.

Када је одрастао отишао је од својих родитеља да би живео у јудејској пустињи, близу реке Јордан. Живео  је исписнички тако што је јео мед и биље, а време проводио у посту и молитви. Чинио је чуда и помагао људимa, те су га многи сматрали Месијом, тј. да је он тај који је обећан. Међутим Јован је стално наглашавао да он није Месија већ Онај који ће доћи после њега. Тако док је крштавао људе нa реци Јордан, пришао му је Исус да би и Њега крстио. Јован се зачудио и рекао му: „Ти треба мене да крстиш, а долазиш к мени“. Тада му Исус рече да је Он дошао да би га Јован кртсио, јер ће се тако испунити оно што треба да се догоди. Тако имамо сведочанство у Светом Писму како је Јован крстио Исуса, и тај дан прослављамо као празник Богојављење, јер се Бог јавио у сва три лица. Син је Онај који се крштава, Отац се јавио у виду гласа са неба који је рекао: „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи“, а Свети Дух се јавио у виду белог голуба који на иконама овог празника слика изнад Спаситељеве главе.

Након тога Јован је отворено почео говорити против свих грехова и људских мана.  Био је веома искрен човек и „без длаке на језику“, те га је управо то коштало живота.  Сваком је говорио истину у очи, а највећи врхунац је био разврат Римског друштва, тачније цара Ирода који се заљубио у своју снаху Иродијаду, те након смрти свога брата, управо њу и ожени. За тај велики грех сви су знали, али нико ништа није смео да каже осим Светог Јована који је јавно позивао Ирода на покајање те га Ирод баци у тамницу због тога. Ирод на њега и није толико обраћао пажњу колико је његов жена Иродијада, која га је смтрно мрзела.

Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости напили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво расположење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да ће јој као награду дати шта год затражи, чак и пола царства. Девојка, не знајући шта би затражила, оде код мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и научи своју кћер да затражи Јованову главу на тањиру. Тада се цар збинио али због свог обећања пред свим званицама, морао је да нареди да се Светом Јовану одсече глава. Овај празник се слави 11. септембра као празник Усековања главе Светог Јована Крситеља и то је један од најтужнијих дана у историји хришћанства.

Свети Јован је био веома мудар човек, а стално је људе позивао на покајање речима:“Покајте се, јер се приближи Царство Небеско“. Био је пример карктера чврсте воље, правичности, истине и поштења. Цео његов живот треба да буде нама за пример, јер увек треба да се боримо за правду и да чинимо добра дела. 

 

Аутор текста: Сања Марковић, ученица VI2 ОШ "Милан Муњас" Уб