СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК

         Рођен је у Хадријанопољу око 522.године у Азији. Још као мали остао је без оца. Мајка му је била веома побожна па га је дала у цркву да служи  прво као економ а онда као ђакон у Адријанопољу код епископа Теодора који га је прихватио   као   сина.   Сви   су   га   волели   и   ценили,   али   је   он   тежио усамљеничком   начину   живота   и   често   се   склањао   од   људи   .Тако   је   прво побегао на исток, али су га вратили људи из његовог краја заједно са оцем Теодором јер им је био много драг и нису желели да их он напусти. Његоважеља за усамљеничким животом га међутим и даље није напуштала, па је одлучио да се насели на једном грчком незнабожачком гробљу од кога су људи  бежали   јер   је   било   пуно   демона.   Ту  се   настанио   на   једном   столпу, односно стубу (отуда и његово име) на коме је прво поставио крст и отерао све   демоне.

На   стубу   је   провео   већи   део   свог   живота,   по   киши, снегу, ветру, врућини, у молитви и посту, што је негде око 53 године. Стално је био изложен нападима демона који су га опседали и дан и ноћ, а у истовреме су му се и људи  подсмевали, али је он остао доследан и није силазио са тог стуба. Мајка и сестра су у почетку биле једине које су га подржавале и које су га обилазиле и бринуле о њему. Временом су људи видели колико је његова вера јака и колико је истрајан  па су почели  да га поштују због његове упорности и пожртвованости и долазили су му  ради утехе и тражења савета, а онда су открили да му је Бог подарио исцелитељске моћи , па су у још већем броју почели да му долазе. Једне ноћи му се у сну јавила великомученица Ефимија, те је он наредио да се крај његовог стуба подигне црква која  јој је посвећена, а  касније  је он наредио да се са друге стране направе мушки и женски манастир, у којем су живеле   његова   мајка   и   сестра. Такође   је   установио   манастирске   прописепрема којима су се владали монаси у оба манастира. На пример, монахињама је било забрањено да се појављују пред мушкарцима. Он је са свог стуба својим примером и својим речима људима указивао пут ка спасењу.

Четрнаест година пре смрти Светом Алимпију су оболеле ноге ,па није могао да стоји на стубу, али је и даље одбијао да сиђе са њега па је остао да лежи на њему. По   предању,   живео   је   120   година   и   преминуо   је   640.године   за   времевизантијског   цара   Ираклија.   Његова   лобања   се   налази   у   ризници светогорског манастира Кутлумуш. Иначе, столпници је назив за аскете који су обитавали   на   стубу   и   проповедали,   постили   и   молили   се, без   обзира   на климатске   услове. Ове  аскете   су   веровале  да   ако  умртве  своја   тела,   то  ће донети   спасење   њиховој   души. Оно   што   је   занимљиво   јесте   да   је   међу столпницима било и неколико жена. Црква   слави   овог   свеца   26. новембра   по   старом,   односно   9. децембра   поновом   календару.   Поштован   је   и   у   католичкој   и   у   православној   цркви   и сматрао се заштитником жена нероткиња и мале деце.

Јулијана Алексић, ученица VI1

СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ

      Свети Андреј Првозвани познат је као први који је постао Христов апостол. Православна Црква и њени верници, као и краљевски дом Карађорђевића славе светог Андреја 13. децембра. Био је син Јоне и старији брат апостола Петра , а рођен је у Витсаиди. Чуо је за проповед Светог Јована Крститеља на Јордану, оставио све и отишао ка њему и постао његов ученик. Међутим, када је Свети Јован позвао своје ученике да следе Исуса Христа речима: "Гле, јагње Божје", Андреј је био први који је то учинио, те је из тог разлога и нзван Првозвани.

Био је по занимању рибар, али позив Господа Христа га је довео до тога да баци мреже и заједно са својим братом, апостолом Петром, Јеванђелистом Јованом, крене за Њим. Након Исусовог Васкрсења и Вазнесења, као и остали апостоли, Андреј је примио Духа Светог. Тада су му одређене земље које је пропутовао проповедајући Христову науку. На тим путовањима претрпео је велике муке, нарочито у граду Синоп где су га бацали на земљу, вукли за руке и ноге, гађали га камељем...Али је он Божјом благодаћу био одмах исцељен и показао се као жив и здрав. Познато је да је у једном граду подигао из постеље једног човека који се звао Сасије, а народ који је то видео је одмах примио хришћанску веру, међу којима су били жена и брат царског намесника Егеата. Тада је Свети Андреј ухапшен и бачен на велике муке, а Егеат је наредио да се разапне на крст, што је одмах и учињено. 

Владика Николај Велимировић у свом Прологу описао је његово страдање на крсту као апостола који до последљег даха није одустајао од хришћанских поука народу који му је долазио на поклоњење. 

Овај празник дом краљевске породице Карађорђевића се слави од времена првог српског устанка. Према предању, Карађорђе се заветовао Светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти. Ту традицију наставио је Петар II Карађорђевић уз бласголов митрополита Михајла. 

Свети Андреј се никада није плашио смрти јер је сматрао да је смрт праведника драгоцена а смрт грешника љута. До краја свог живота се молио Богу. Умро је у 62. години живота, а након неколико година његове свете мошти пренете су у Цариград у храм Светих Апостола. Његова глава се налази у Риму, једна рука у Москви, док се део моштију налази у манастиру Светог Андреја Првозваног у Грчкој. Како је за живота исцељивао болесне, тако је настављено и након његове смрти. Он помаже свима који у невољи потраже помоћ од њега.

Јована Благојевић, ученица VI1