ЛИНК (веза) између страна или појмова омогућава лако и брзо повезивање текстова (чланака) или израза омогућавајући кориснику да читајући један текст лако (кликом на ЛИНК) нађе пут до другог текста који има смисла прочитати јер је у логичној вези са првим текстом.
Линкови помажу да корисник добије квалитетнију информацију а време које проведе на сајту је дуже. Линкови могу упростити текст омогућавајући онима који познају неке појмове да их не проучавају детаљно, док они којима ти појмови нису блиски могу кликнути на линк и добити разјашњење неког појма. Ово је карактеристично за један јако популаран сајт www.wikipedia.org. На том сајту погледајте пример објашњења СПЦ-а (кликните на линк http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Orthodox_Church) Тамо сваки текст има пуно појмова који су линкови. Ако неки појам познајете само читате редом, а кад дођете до нечега што не познајете само кликнете на линк и добијете објашњење тог појма.
Ликнови имају и посебан значај за претраживаче. Једна страна и сам сајт више вреди ако има више линкова ка њему. Стога су битне и кључне речи које се у самом линку користе као и неки други детаљи.
ШТО ВИШЕ И ШТО БОЉЕ ЛИНКОВЕ ПРАВИМО – ГООГЛЕ (и остали претраживачи) ВИШЕ ЋЕ НАС ЦЕНИТИ ПА ЋЕ НА НАШУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ВИШЕ ДОЛАЗИТИ ПОСЕТИЛАЦА КОЈИ НЕ ЗНАЈУ ЗА НАС А КОЈИ ТРАЖЕ НЕШТО ШТО МИ ПИШЕМО.
1) Ликови на другу страну (чланак) најчеше се користе да повежу текстове који су логично повезани са текстом у ком линк стаљамо. На пример имамо ДРУГИ део наставка неког текста и на самом почетку ставимо линк на страну (чланак) где је ПРВИ део тог текста. Корисник који је прочитао ПРВИ текст само прескочи и чита други део, док корисник који је први пут дошао на ДРУГИ текст, тако сазнаје да постоји и ПРВИ део и одлучује се да га прочита пре ДРУГОГ текста.
2) ЛИНК који дефинише неки појам убацује се унутар текста и повезује се са страном (чланком) који то детаљније описује. На пример имамо текст о ходочашћу на ЕГИНУ. У том тексту пише се о личном доживљају пута на Егину. За оне који знају детаље о ЕГИНИ нема потребе оптерећивати текст историским подацима о ЕГИНИ и СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ. Али за оне који не знају, направи се посебна страна о манастиру на ЕГИНИ, а у текст о ходочашћу тамо где се помене ЕГИНА ... стави се линк ка тексту о историским подацима. Значи ко хоће нек чита детаље, а ко зна и неће чита о самом ходочашћу.
Технички гледано линк је јако прост и идентично се ради без обзира о ком се типу везе ради. Упрошћено гледано имамо 3 елемента линка (остале детаље сада нећемо разрађивати). Испод ћемо набројати три елемента линка:
1) Текст који пише у нашем тексту, односно текст који види корисник и који представља сам линк (битан је за претраживаче)
2) Текст који се види када корисник пређе показивачем миша преко линка (посебно битно за претраживаче)
3) Адреса (УРЛ) стране на коју ће корисник отићи ако кликне на наш линк
Да би објаснили како ово функционише урадићемо један линк на једну од страна на нашем сајту. Идентичан је поступак и ако правите линк на неку страну ван нашег стајта. Ево линка испод који нас води на први текст о ХУЛИ И ПСОВЦИ НА БОГА.
Кликни и прочитај о ХУЛИ И ПСОВЦИ НА БОГА
Три елемента линка у нашем примеру су следећа:
1) Први елемент је текст који корисник види. У нашем примеру то је: Кликни и прочитај о ХУЛИ И ПСОВЦИ НА БОГА. Овај текст бира аутор тако да се уклопи у остатак свог текста и да кориснику буде јасно шта га чека кликом на линк
2) Други елемент је ОПИС тј.текст који се види кад пређете мишем. У нашем примеру то је: ПРВИ део текста ХУЛА И ПСОВКА НА БОГА. Ово опет бира аутор тако да још боље кориснику објасни шта га чека кад кликне на линк, али је јако битно због претраживача да не буде идентичан као основни текст!!! Пређите мишем преко горњег линка и задржите га на кратко. Требало би да видите овај текст у облачићу који ће искочити.
3) Трећи елемент је УРЛ, односно адреса где хоћемо да „скочимо“ кад кликнемо на линк. У нашем примеру то је: http://www.crkvaub.rs/crkva/najbolji_vaspitac/item/1446-hula-i-psovka-na-boga-prvi-deo. До овога долазимо лако. Само отворимо страну (чланак) на коју хоћемо да скочимо ... и из претраживача прекорирамо (COPY) адресу. Све је као на слици испод.
Само прављење линка иде једноставно.
1) У ваш текст, тамо где желите да буде линк, упишите онај текст који корисник види.
У нашем примеру то је први елемент: Кликни и прочитај о ХУЛИ И ПСОВЦИ НА БОГА. Селектујте десним дугметом миша тај текст и притисните мало дугме за креирање линка. То је мала иконица у облику неколико карика ланца. Погледајте слику испод.
2) Када кликнете на дугме за креирање линка, отвара се форма као на слици испод. У поље Link URL копирајте (COPY / PASTE) адресу коју ће наш линк да отвара (то је трећи елемент из нашег примера). У поље Title упишите ОПИС нашег линка (то је други елемент из нашег примера). Све је као на слици испод.
За крај остаје само дугме INSERT.
Након тога враћате се на првобитну страну где би требало да линк постоји а ваш текст је подвучен и другом бојом обојен. Требало би да снимите документ и испробате линк. Тј. да ли кликом на линк корисник заиста добија страну коју сте хтели да отворите.
БИТНА НАПОМЕНА: Уколико сте направили линк и једног дана чланак на који показује ваш линк промени РУБРИКУ ... ваш линк аутоматски постаје МРТАВ. Односно, ваш линк показује на адресу која више не постоји јер променом рубрике чланак добија нови УРЛ. За ово нема много помоћи. Постоје алати који проналазе мртве линкове на сајту, али се ручно морају поправити сви. Ово је јако лоше за корисника, јер он кад клине на такав МРТАВ линк добије НЕПОСТОЈЕЋУ СТРАНИЦУ као на слици испод. Са оваквим линковима сајт постаје НЕПРОФЕСИОНАЛАН и брзо губи посетиоце.
БИТНА НАПОМЕНА: Ово такође значи да не можемо правити линкове на текстове који су у ПРИПРЕМИ на пример. Јер ми ако линкујемо текст који је у припреми, чим тај текст изађе из ПРИПРЕМЕ, наш линк постаје мртав. Са друге стране, текст који је у припреми може имати линкове на стране које су већ објављене и налазе се тамо где треба.
Аутор текста
(са још једним примером ЛИНКА)
