Нема патријархата више. Немојте имати илузија. Патријархат је имао веома добре стране. Почео сам са Крстом. Вертикала. Шта је значила вертикала у патријархату? Вера у Бога. Па то је био веома мали број људи. Нама је занимљиво данас у психологији да проучимо људе који нису веровали у Бога, пре хиљду и пет стотина година. То је мали број људи био. Ко су ти људи? Јесу ли били образовани, ето било је једно питање? Јесу ли били необразовани? Или и једни и други? Па слушајте, српски сељак није био баш тако убеђен. Бистар српски сељак, оно када га питате, већ сам рекао: „Има ли Бога? Има нешто?“ То сам слушао ја по селима, а тек свештеници и прота драги. „Има нешто!“ Па то кажу и у Европи: „Има нешто“. Када питате просечног Европљанина, школованог: „Има ли Бога?“ То воле Словени да питају. А био сам тамо неколико година у Европи, не као емигрант. Ипак сам излетео мало, ја као Словен. Излетим мало, па тог човека с којим радим заједно на клиници, волим га, питам: „Роберте (тако се звао) верујеш ли ти у Бога?“ Он онако изненађен, а већ се знамо доста добро, питањем изненађен. И шта је одговорио? „Не знам...“  Европа није атеистичка, немојте претеривати у томе. Европа је агностичка. Школовани људи, високо школовани, кажу: „Не знам“. То је агностицизам. Имамо теизам, агностицизам и атеизам. Патријархат, вера у Бога. Испод тога, вера у патријарха или у папу. Како да не, веровали су скоро слепо. Патријарх, папа после Бога на другом месту, испод. А онда цар, краљ. Веровало се у цара и краља. Па били и они, не сви наравно, религиозни људи, више, мање. Цар, краљ и на крају отац породице, pater familias. Ако је отац породице истински царовао, срећна је породица. Патријархална и то је добро. Социолози разликују термине ауторитативан и ауторитаран. Није исто, хвала социолозима што су донели разлику за та два појма. Ауторатитативан је онај који има Бога у себи, који има љубави у себи, који даје тај свој, своју вредност коју носи. То је прави ауторитет. А ауторитаран је лажни ауторитет. Сада имамо много лажних ауторитета, нажалост и у српској породици. Сада се очеви и мајке праве да треба да буду ауторитет, а немају ауторитета. Изменило се, толико се тога изменило, већ сам рекао, да тај прелазни период не можемо знати. Не вреди носталгију имати за патријарахтом. Имати је за временом које се не може поновити. Ја сам и од свештеника чуо то: “Ако се не поврати у Србији онако како је било пре сто годинa биће пропаст”. “А шта ако се не поврати?”, ја питам? “Пропаст!” “Коме пропаст?” Kаже: “Не само Србији, ако се и други тако народи понашају”. Па рекох: “Jел онда то апокалипса?” Каже: “Па, да“. Па апокалипса, већ смо причали о њој. Знамо да ће једног дана бити краја света, то нам каже Господ. А што би то било сутра? А што би то било када знамо када ће бити. Не! Много позитивног је било. Хоризонтала Крста је била начин живљења. Народи су живели са Црквом својом. Нема! Уздрмао се Крст из темеља. Није се Христос уздрмао из темеља. Не знам шта ће бити. Писао сам и негде сам држао предавање, нисам то објавио, „Од патријархата до непознатог“. Тако сам то ословио. Не знам шта иде. Породица се распада. То је патријархат, како ћете замислити породицу без вере, без чврстине неке, без оца и мајке као стварних ауторитета. Све мање имају ауторитет, све се мање жене и удају. Четрдесет хиљада Срба, мушкараца, било у новинама, вероватно није измишљено, су неожењени. До четрдесете и преко четрдеете године. Егоцентризам је веома јак. Тачно! (неко додаје из публике на шта професор отпоздравља) Главни разлог раставе брака данас је егоцентризам. Нечувен егоцентризам! Да ли ти људи у браку, који су јако егоистични нису добили довољно љубави у породици у раном детињству. То је мени питање? И вероватно јесте. Што су постали тако егоистични, а није само овде. У Европи такође опада наталитет. Немачка која је имала најбољи наталитет у Европи, вековима, сада има најгори у Европи. Дошли Турци, који делују дестимулативно, видите то је занимљиво. Арапи у Француској делују стимулативно. Француска која је имала најгори наталаитет вековима, сада има бољи наталитет него што је имала. Под утицајем ислама, Арапа. А Турци, исламисти у Немачкој, делују на Немце, велике јаке Немце, делују дестимулативно. Не рађају Немци више. Добро, то Вам је све драги моји са патријархатом што сте питали. Немојте више. А где је још остао патријархат? Па хоћемо да пређемо у ислам да би били патријархални? Ислам... Знате да сам вас на то од почетка упозоравао. Нећу да вас плашим. Прво, што смо стално са исламом, јел да, од пре косовске битке, увек до данас. Ислам негује патријархат и даље. Шиптари до скора. Нећемо бити злобни. Сада не знамо како ће бити. Неће то да се одржи, ни на Косову. Боже сачувај! Знају то и Косовлије. То ми прича мој драги издавач. Већ Шиптарке на мотоциклима јуре кроз Приштину. Просититуисање... Шиптари, патријархални! Најстарији син се први жени. Најстарија ћерка се прва удаје. Отац се слуша... па то знате, што ћемо причати. Био сам доста пута и држао предавање и у Призрену и у Приштини. Тако је то било с њима, шале нема. Сада они нису Бог-зна како верујући. У Албанији, и на Косову, доста је слаба муслиманска вера. Сад им долазе школоване хоџе из Саудијске Арабије и Ирана да их уче вери. Нису били баш много верујући, али патријархат је био, видите. Постоји патријархат без вере, ето вам пример тај. И последње ово, будите добри, прочитајте.

Пошто живимо у близине англосанксонских, тзв. напредних цивилизација, које се тичу највише демократије и људских права и хуманих стандарда, па су сходно истим Нобелову награду за мир дали Аткисарију, што је по мом мишљењу врхунац лицемерја, пораза и пада Западне цивилизације. Да ли сматрате да ће нас загрљај тих грамзивих руку Европе којима ипак чини се, глобално Србија тежи, заправо скупо коштати? Да ли ће по Вашем мишљењу наш народ себе духовно уназадити, јер ћемо тако бити прикључени њима? У то нема никакве сумње, све даље и даље од Господа, а сем тога, неће нам ни у земаљским стварима за које смо мање-више и ми верни приковани, та Европа баш помоћи, јер је вођена себичним интересом?

Не волим да са политичком темом завршавам, више бих волео неком другом, али долази акатист, тако да ће нас то мало примирити. Слушајте! То је тамни вилајет. То нисам ја рекао, него паметни људи од мене: „Ушао у Европу, не ушао, неће ваљати ни једно ни друго“. То је број један. Број два: нећемо ући. Нисам пророк, јер ће се затворити Унија. Много гласова има, сада већ преко педесет одсто и никог новог више неће примати. Треће, сви који су против уласка, пазите, ми припадамо Европи, наравно, Балкан, Србија, Православље. Па ваљда и Русија припада Европи. Па видите колико је занимљив однос био између Русије и Европе. Чувени словенофили и западњаци. Религиозни Руси су били добар однос са Западом. А словенофили нису били против Запада, него су рекли: „Наш пут је специфичан“. Тако да Русија већ неколико стотина година води то. Данас такође. Добро, сада се подиже Русија, хвала Богу. Православље наравно, то сви волимо што је тако, јер ипак припадамо словенским народима по крви, а и по вери. Али Русија има врло компликоване односе са Европом, далеко од тога да хоће да прекине однос са Европом. То је само Стаљин мислио тако. Направио је посебну завесу. Неко каже да је добро што је тако направио, јер је сачувао Православље. То је јако занимљиво. Он је гонио Православље више него што је Хитлер гонио. Хитлер је био паганин, по рођењу римокатолик, али је био паганин. Гонио је Стаљин вернике грозно. Неку мржњу, патолошку је имао према Православљу, ваљда из богословије нешто. Ко зна шта је тамо доживео док је учио богословију. Онда је имао једну руку краћу, тако да се стално осећао инфериорно и то је гледао да се при фотографисању не види. Имао је неку, заиста демонску снагу. Јевреји су са Стаљином, заједно, и Лењином остварили револуцију. То вам је давна прича, тачна, једним делом. Стаљин је побио све Јевреје са којима је револуцију остварио. Грдно је мрзео Јевреје, а с њима је остварио револуцију. Наравно. А Јевреји су сто пута били паметнији од њега. Он је био демонски интелигентан само у једној области, а то је та грозна организација полиције и сумњичавост, велика сумњичавост код њега. И све док није убио Троцког, који је вероватно био један од најинтелигентнијих међу свим револуционарима (убио га је 1940. године у Мексику). Није се смирио Стаљин док и последњег није убио. А Троцки, као и већина Јевреја који не знају да су хришћани, рекао је једну хришћанску истину: „Потребна је перманентна револуција“. Размислите добро. Троцкисти су били најзанимљивији, и ако тврди комунисти били против троцкиста. Било је и овде троцкиста. Троцки је говорио „перманентна револуција“. Чим станеш, конзервативно у теби, инерција у теби, смрт у теби и ако ниси умро биће јача од непрекидне борбе. Па хришћани то говоре две хиљаде година. Па непрекидна борба мора постојати, уморићу вас када вам то кажем. „Не могу да се борим више“- један ми хришћанин то каже у једном манастиру. А мораш се борити непрекидно. До краја живота се бориш за оно што си добио Божијом милошћу. А можеш изгубити, причао сам о светитељима. До краја су се бојали да не изађе Дух из њих. И онај плач који сам вам рекао када дуго не плачемо. Опет Срби јадни. Плачите! Сада неки научници, треба да се то докаже још, веле да у сузама има токсина. Плачите, озбиљно вам кажем. Кад год вам се плаче, плачите. Па сад, пред женом може да плаче Србин. Ето вам патријархат, негативан патријархат, много шта је остало негативно, не може тако. Дакле, тамни вилајет иде са Европом. Сви ови што су били против уласка, и сада их има, нико није дао решење шта ће радити Србија без Европе, односно без улагања. Нико! Ни радикали када су најжешћи били. Нико није дао план. Ја сам питао: „Дајте план?“ Ништа немам против, ја сам у Европи много лепих ствари видео. Узгред речено, видео сам и моје Православље. Где-год сам био, у било којем граду, било је и православне цркве. Да се не хвалим, сваке недеље сам наравно ишао на Литургију, у те цркве православне. И када није било српских, била је руска, грчка. Дајте ми план Србије како ће да опстане, без икакве везе са Европом. Изолационизма нема више. Немојмо имати илузије никакве. Нико, ни једна партија то није дала. Није ни са Европом сјајно. Европа је далеко од оне снаге коју је имала. Па видите да устав није прихваћен у Европи. Французи одбили устав, Холанђани. А у том уставу нема ни речи о Хришћанству. Европа, две хиљаде година, хришћанска Европа?! Највећи научници, највећи композитори, највећи сликари били су хришћани, истински хришћани. Нема! Нису у стању да унесу реченицу у уста Европе да је Хришћанство била основа и да има смисла пуног да се тако настави. Зашто? Да не би увредили ислам. Па нека уведу још неку реченицу, колико има милиона исламиста у Европи. Шта ће од Европе бити? У Америци? У Америку непрекидно долазе са стране. Кинези, Јапанци, месечно се усељавају у Америку. Легално, постају после две, три године Американци или нешто више. Остају Кинези и Јапанци и језиком и вером што су. Никако чудно, Кина је стара седам хиљада година. Питао сам професора Пушића, који предаје кинески језик на нашем факултету који је био неколико година у Кини. Оженио се Кинескињом. Родила му два дивна синчића. Јако добро иде брак, јако добар брак. Не знам за веру, нисам га много питао. Вера њена, његова... Па она је дошла из Маоцетунгове Кине, где се религија гонила. Као што знате и то се сада враћа. Па не може да се Бог гони из човека и народа, никако! Питам: „Професоре Пушићу, негде сам прочитао, Кина је стара седам хиљада година?“ Каже: „Да!“ И гледајте сад. Једина озбиљна, велика, супротна, јака сила, Америци, је наравно Кина. Не може Европа да јој се супростави. А ми сада треба да се супродстављамо Европи. Ништа не кажем! Тамни вилајет! Верујте ми, ја то добро видим. Ушао у Европску Унију, а тешко да ћемо ући, или не ушао... Али немојте сада опет због тога да имате песимизам. Православан човек не може бити песимиста. Е то је сада оно битно. Јесте тешко, живот... Лако је рећи: „Буди православан, па ће бити Христос с тобом“. А са чиме ћу сутра да нахраним дете? А колико има гладних у Србији? То је јако тужно. И сада Црква колико може чини и даје и организује помоћ и за старе и за децу. И најзад свештеници могу у болнице. А не заборавите четрдесет година тзв. социјализма. Оставио је трага веома јаког у нама. Па свештеници нису могли да иду свога православног хришћанског верника да исповеде, да сахране како треба. Јер су директори болнице добијали такву наредбу: „Не сме да уђе свештеник!“ Наравно да су католички свештеници и под Титом улазили у болнице. Немамо папу, не треба нам папа. Али ипак имамо једног Васељенског патријарха кога баш и не поштују православни. Хајмо да будемо мало сложни и више православни.  Извините за дужину!

Текст припремили и уредили:

Протоставрофор Митар Миловановић и вероучитељ Милош Рафаиловић