Прво прихватамо да су у нама... У нама? Наравно да су у нама! Како ћемо се борити друкчије него хришћанским врлинама о којима смо већ говорили. Пре свега молитва. Знате ако чините добро људима, ако сте милосрдни, сажаљиви. Ако не верујете у Бога, повероваћете! И обратно. Ако чините, не стално наравно, сви то тако радимо, ако чинимо зло људима, ако их мрзите и ако сте осветољубиви. Пазите добро, осветољубивост траје десет хиљада година најмање. Пагански народи су сви били осветољубиви. Ми то настављамо. Хришћанство и осветољубивост, какве везе има хришћанско учење са осветољубивишћу? Па знате и сами у породици, има то и код Шиптара, мада мање сада, у Црној Гори је било, у Србији срећом мање. Мора да се освети ако убије неко некога, онда син унук, мора да освети тог некога ко је убијен. Осветољубивост у монотеистичким-хришћанским народима, као што је Ислам и Православље, не може никако бити. Ако чиниш зло другима, а верујеш у Бога, престаћеш да верујеш. То сам негде давно записао, е сада да ли је из мене дошло или само то негде украо када сам читао, не знам. Дакле, ако чините добро, а не можемо стално чинити добро, а не можемо стално, срећом, чинити ни зло. Људи су амбивалентна бића или двоједушна. То имате у Јаковљевој посланици прва глава. Двоједушна бића, то се у науци, психолошкој, зове амбиваленција. Значи не могу да кажем ни да, ни не. Има Бога, нема Бога. Добар сам, рђав сам. Да-не. А то врло рано, већ мало дете у себи носи и једно и друго и рађамо се тако са клицом добра и са клицом зла. Пазите добро. Дете се не рађа као исписана табла. Данашњи психолози кажу да се дете рађа бескрајно сложено, са потенцијалима великим и добрим и рђавим. Јадни родитељи, ја то нисам, тако да морам да пазим шта говорим. Јадни родитељи, треба да виде и добро и зло, али од почетка. Како од почетка? Па пошто није неисписана табла, дете у себи онда има генетике. Та генетика не мора бити лоша увек. Може бити и добра. Имате тако да дете рано почиње да се бави, црта лепо, па буде касније добар сликар. Ни отац, ни мајка, ни баба , ни деда никакве везе са сликарством нису имали. Па онда музика, па нису ни музикални ни отац, ни мајка, дете врло  музикално. Генетика! Генетика и у добром и у лошем смислу. Али то је врло компликовано. Данас генетика је јако напредовала, у Америци нарочито, али врло песимистичке ствари говоре амерички генетичари. Шта? Да је нека грешка у генима код убица, самоубица и наркомана. То је ипак и мене у овим годинама мало узбудило, поразило... Замислите сада то, ако је тачно, да је нека грешка у генима код убица, самоубица и наркомана. Они мисле да су на најбољем путу да то докажу и онда шта? Јел убица, јел грешник, јел болесник или нешто треће? Шта са њим радити? Па не можете их све трпати у психијатријске болнице па их лечити. Не можете их све трпати у затворе, па их тамо затворити, држати затворене, мука жива. Ако је тачно? Самоубице  такође. Наркомани већ у генима нешто имају да су склони дроги, па млади људи преко 50%, 70% пробају дрогу. Немојте се увек плашити, између 50-70% омладине српске је пробало дрогу. Од 9-11%, по статистикама америчким, једним, по другим 7-9%, постају наркомани. Значи сто њих проба марихуану или нешто, баш хероин није добро пробати, ако почну од хероина, проба 7-9%, нека буде 9-11%, постају наркомани . Е ти који постају наркомани, њима нешто недостаје од почетка. Можда гени, можда јако лоши родитељи, па је то одбрана нека... Дакле ето, бранимо се од демона тако што се боље молимо, што смо бољи са људима, што их волимо...

 Текст припремили и уредили:

Прото-ставрофор Митар Миловановић и вероучитељ Милош Рафаиловић