Смисао јубилеја јесте у Литургији која је највећи подвиг човека на путу спасења

На Светој служби Божјој појала су два хора: „Деспот Стефан Лазаревић“ из Београда са проф. Предрагом Миодрагом на челу и убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“.

- Нека је срећан и Богом благословен данашњи празник драга браћо и сестре, у ком се присетисмо да је Бог највећи Домаћин који је на најлепши начин осмислио овај свет, уредио овај свет и на крају је крунисао овај свет најлепшим својим створењем да управља овим светом, да га уздиже Њему, Оцу Небескоме, као најмиомириснији принос. Поставио је тада њега, човека, у палату едемску, да руководи из те палате читавим створеним светом. Таква је велика част бити икона највећег Домаћина неба и земље, а гле, то је човек.

Данашње Јеванђеље спомиње да беше неки човек цар који засади виноград, огради га плотом, установи у њему пивницу и подиже велику кулу. Тако и Господ наш, стварајући овај свет, окити га свим оним што је потребно за његово узрастање, за његово усавршавање, за складан живот и за добро човека и целокупне творевине. Међутим, видимо да, на жалост, ми као људи наследивши лоше домоуправитељство наших прародитеља и сами често грешимо и погрешно управљамо светом дариваног нама од Бога и понављамо ону исту грешку прародитеља наших. Удаљујемо се од Бога, а удаљавајући се од Бога, удаљујемо се од себе самих. Зато је велики Ава Јустин из долине Ћелијске пророчки громко говорио да смо ми за Богочовека Христа, јер једина смисао, једина права дефиниција човека јесте дефиниција у Христу – надахнуто је проповедао владика Силуан на Литургији у убском храму Христа Спаситеља.

- Оваплоћени  Господ Исус Христос јесте икона Очева а мисмо икона Христова. И Христос, кроз кога је све саздано, бринући се за овај свет, за остварење његово, шаље човеку који је изгубио оријентацију, реч своју преко изабраних људи који су имали срце још увек неповређено, најпре изабраном јеврејском народу, да они буду стара црква, старозаветна црква, пример и светило свим народима на земљи. Међутим, како данашње Јеванђеље говори, нажалост, нису били добри виноградари. Они су гушии реч Божју, убијали су је. Неке су пророке тукли, неке убујали а треће засипали камењем. Доста је таквих примера у Старом Завету,  на нама најближи је убиство пророка Захарије, оцаСветог ЈованаКрститеља, чију успомену данас и прослављамо.

Бог опет не оставља овај свет, како сазнајемо из Светог Писма, из ризнице учења Свете Цркве, него шаље Бог Отац Сина свога Јединороднога у овај свет. Господ Исус Христос примајући људско тело, ходи међу нама и удоми се међу нама и настани се међу нама. И виноградари тог времена, властодршци, верски лидери одбацују Сина Божјега и завршавају са Њим, желећи да отму наследство Његово. Они и говоре, ево господара нашега, хајде да ми његово наследство придобијемо себи, а њега да убијемо и они га изводе изван зидина винограда и убише га. Зато Христос и јесте страдао изван зидина града Јерусалима. Међутим, погледајте апсурд: они су хтели да отму себи наследство Сина, а гле, Бог призива све нас да усиновљењем будемо наследници истог тог обећања, истог тог достојанства по благодати.

 Тако и данас многи помрачених умова покушавају да реч Божију угуше, а сами теже чему!? Теже свемогућству, дабуду богови без Бога, теже да владају и овладају овим светом  и тим великим капиталом Божијим, али како и на који начин!? Да се најпре реше Бога, да Га истерају изван зидина свога живота, свога унутарњег града, а затим да присвоје оно што Бог има и сам нуди Благодаћу као призив. Међутим, како каже један мудри Свети отац, људи који су се откинули од заједнице са Богом, обезблагодаћени људи када се вежи један за другога, имају само моћ да један другог до гроба испрате, дакле, вежу се за ништавило. А ко је једини који је устао из гроба и победио смрт, управо Син кога убише. Они су помислили да су вавек склонили из свог окружења, али је Христос добровољно себе принео на жртву и Васкрсао је. Једино на Његовом гробу пише: Устаде, није овде, ево места где га положише. Зато се, браћо и сестре, требамо везати за Богочовека Христа, за Онога који је победио смрт. То је Васкрсење Христово. То је живот у Христу, и ми сви треба да се угледамо на Христа као истинитог Виноградара и да будемо спремни да о судњем дану дамо плодове Цару и Господару и  да се тиме покажемо да смо истински наследници обећења и усиновљења – закључне су речи Преосвећеног владике Силуана изговорене у убском световазнесењском храму на петогодишњицу његовог освећења.

Након Свете Архијрејске литургије уследио је, у предивном амбијенту убске порте,  изузетан кутурно-уметнички програм у ком су учешће узели ученици веронауке убских средњих школа, Ансамбл „Кир Стефан Србин“ из Београда, професори и ученици убске музичке школе, убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ и КУД „Тамнава“ из Уба.

- Обележавање јубилеја, добија свој прави смисао само на Светој Литургији, која је највећи подвиг човека на путу спасења. Овај прелеп храм у Убу, који данас слави свој мали јубилеј, значиће и служиће у мери колико ће се људи у њему обожити и приближити Богу и сјединити се са Њим – речи су Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина којима се обратио вернима за трпезом љубави.

У име убског свештенства и верног народа, Архијерејски намесник тамнавски протојереј-ставрофор Митар Миловановић, подарио је владици предиван ручни крст са посветом сећања на данашњи јубилеј. Епископу аустралијско-новозеландском Силуану је на поклон уручен Чиновник Архијерејског служења у кожном повезу са графиком убскога храма Христа Спаситеља, како би нас се владика сећао у својим молитвама када буде приносио бескрвне и животворјашче  жртве у повереној му Епархији.

Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно 18/5. септембра 2016. Лета Господњег у Убу на прослави петогодишњице освећења овог велелепног здања.

Ђакон Александар Мандарић, вероучитељ