Свечаној академији присуствовали су владика  заменик протонамесник Филип Јаковљевић, архијересјки намесник тамнавски отац Митар са свештеницима цркве у Лајковцу и свештенством намесништва тамнавског. Свечаној академији присуствовао је и Председник СО Лајковац господин Андрија Живковић са сарадницима, као и уважени гости из јавног и културног живота општине као и многобројни верни народ.

     Духовно слово започело је Светосавском химном и молитвом Оче наш у извођењу градског хора „Хаџи Рувим“ из Лајковца и обраћањем директорке Градске библиотеке Биљане Богдановић.
     Након тога, учесник програма Јелена Лончар извела је рецитацију посвећену Светом Сави.
    Нада Несторовић, вероучитељ и дипломац ПБФ из Београда, беседила је о делу и лику и значају Светог Саве за српски народ, Цркву и хришћанство у целини.
    После беседе Наде Несторовић ученици основни школа ,,Миле Дубљевић“ и ,,Димитрије Туцовић“ извели су рецитације посвећене Светом Сави.
    Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, а у част најдивнијег српског имена - Светога Саве, беседу је одржао књижевник Радован Бели Марковић.

     ,,Бог се јави народе светосавски“.
     Овим речима започео је своју беседу о Светом Сави књижевник из Лајковца Радован Бели Марковић, из које ћемо цитирати поједине делове.
    ,,...Благословом Епископа ваљевског Господина Милутина, примили смо се овог послушања, да вечерашњом беседом прислужимо нерукотворну воштаницу српском писцу, који је као ниједан писац пре и после њега понео светитељско име, име Свети Сава остајући кроз векове духовни стожер својој Цркви и своме народу“.
     ,,...Свако од нас осећа да је вишевековни пут којим идемо, управо он означио. Најпосле посматрајући нашу прошлост види се јасно како се у српској самосталности, Светог Саве замисао одржава кроз све дневне догађаје као главно, основно опредељење у нашој судбини.
Без Савине замисли његов отпор туђинским утицајима, његова борба за духовну и националну самосталност су главна српска упоришта, а његов лик не само са школске иконе, сваког верујућег човека, изнутра озарује и окрепљује у надежди да ће једино обожен претрајати упркос злом добу и свакој пагуби“.
     ...Свети Сава није гледао на писање као на свој једини позив у животу. Он је оснивао манастире, градио цркве и конаке, установљавао монашка братства, разговарао с владарима, управљао архиепископијом. Он је био не само књижевник, већ велики устројитељ цркве, и државног поретка. Први спис у чијем је редиговању он узео учешћа, бејаше један правни акт Хиландарска повеља, његовог оца Немање, а први његов лични књижевни оглед био је један, са грчког преведени Правилник монашког држања“.
    ,,...Сав потоњи живот Светог Саве одвијао се на светогорској стази, са високим схватањима духовног подвига и молитвеног пута ка врлини“.
      ,,...Бијаше то време његовог зрења и стасавања за почетке личног стваралаштва, које се подударило са зачецима изворног стварања у оквиру словенског светогорског и духовног средишта. Као предани монах и при том владарски син, стекао је велики углед не само на Светој Гори у отечеству у Србији, него и на самољубивом и слабо приступачном византисјком двору, при чему је он сам био свестан значаја византијског остварења у свим областима духа, не презајући од угледања на оно што је за његов народ најбоље и најполезније, у циљу васпостављања и снажења основних стубова државног и црквеног поретка“.
     ,,...Обилазећи светогорске манастире, скитове и ћелије још од доласка на Свету Гору, Сава је увиђао различите облике подвизавања од блажег, жестоког и суровог, какве су прохађале најодважније анахорете на литицама Атоса, а и у сусретима са тим изузетним подвижницима метафорично проговорио испуњен скромношћу и дивљењем у уводном делу Карејског типика:
     ,,Стога и ја од свих последњих и грешних увек слаби и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађех богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни“.
    ,,...Пошто је довољно размотрио типике скитова по урвинама Свете Горе, Сава се определио за умеренији тип подвижништва приликом састављања Карејског типика, уносећи у њега лични тон свакодневног залагања и преданости духовном подвигу. Иако је пред собом имао литургијско правни састав којим се уређује монашки живот у Карејској ћелији, Сава га је обликовао на пријемчив начин, књижевни начин, а карејски типик однеговао је поколења даровитих и образованих српских монаха од којих су поједини изворно стварали, испуњавајући Светог Саве завет да дограђују и допуњују све што је потребно за уређење српских цркава.
    Савино настојање да уреди монашки живот у Хиландару, одмах по обнови манастира, довело је до појаве посебног законоправила Хиландарског типика, чије су одредбе доцније прилагођене за Студеницу тј. за Студенички типик, што је значило устројења два кључна монашка средишта, једно на Атосу а друго у Рашкој, која ће својим значајем постати узор и образац осталим српским манастирима од тада па у векове“.
    У даљем току излагања своје беседе, Радован Бели Марковић, је поставио делатно а не само реторичко питање, на осезање Светосавског духа у српском народу, и потребу на останку путу светосавском као учешћу у Тајни Христа и Његовој искупитељској жртви. У души Србаља, остало је трајно утиснут Светог Саве наум, да Богу нису потребне само молитве него и добра дела у сваком дану и у сваком часу. Једино овај пут води народном напретку. Овим речима закључује своју беседу Радован Бели Марковић.

     Након беседе владика  заменик архијерејски намесник отац Филип Јаковљевић, по благослову Епископа ваљевског Господина Милутина, уручио је господину Радовану Белом Марковићу највише одликовање епархије ваљевске, Орден Светог Владике Николаја, прочитавши текст Грамате:
    ,,Имамо изузетну част и потребу да на основу Устава СПЦ у име епархије ваљевске, благоизволимо одликовати, орденом Светог Владике Николаја господина Радована Белог Марковића, за допринос на пољу књижевности и изузетан културни развој у српском народу. Нека благослов Божији буде на њему како би се испуниле речи Спаситељеве, нека се светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша и прославе Оца нашег који је на Небесима, свагда сада и у векове векова. Амин.“
    Уручујући Орден господину Радовану, отац Филип пожелео је здравља, духовне радости, и сваког Божијег благослова, на много година.
Примајући Грамату од владике  заменика архијерејског намесника оца Филипа Јаковљевића, изражавајући своју захвалност, у видно сетном обраћању присутнима, господин Радован Бели Марковић, заблагодарио је епархији ваљевској, посебно Епископу ваљевском Господину Милутину, на високом признању, које се дешава једном у животу и читав живот се памти а и у оном другом се не заборавља.

Светосавска академија се завршила учешћем хора ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца песмама ,,Последења порука Светом Николају“ и ,,Вера наша“.

Златко Перић