Гости академије били су академик Миро Вуксановић главни и одговорни уредник уређивачког одбора едиције и дописни члан САНУ, проф. др Славко Гордић доктор  књижевних наука и професор емеритус ( у пензији) Филозофског факултета у Новом Саду, и др Марко Недић, уредник у уређивачком одбору едиције.

        Академију је отворио мешовити хор ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца појући ,,Оче наш“, химну Св. Сави и химну Боже правде.

      Уводну реч, дао је протојереј – ставрофор, крстоносни прота Митар, намесник тамнавски, поздрављајући учеснике и госте академије, председника општине Лајковца господина Живорада Бојичића, часне оце, браћу и сестре, преневши им благослов владике ваљевског Господина Милутина за одржавањем Светосавске академије – Десет векова српске књижевности.  Прота је  нагласио  значај који је Св. Сава имао, има и имаће за васцели род српски, у црквеном,  духовном, просветном и књижевно - културолошком смислу. Свети Сава је вером у Христа и својим личним подвигом и примером, увео у Србију нове, истинске, јеванђелске вредности, трајне и непролазне за којима би сваки Србин било ког века требало да следи, како би био прави човек – икона Христова, како би задобио  вечни живот и спасење и ушао у Царство Небеско. Прота Митар се на крају своје уводне речи захвалио, гостима учесницима, на истрајном напору у приређивању антологијске едиције Десет векова српске књижевности, и на тај начин наставили започети рад Светог Саве још пре девет векова, остављајући потомцима праву духовну и књижевну ризницу на дар и даље богаћење.

       Гости академије, академик Миро Вуксановић, проф. др Славко Гордић и др Марко Недић, у току свог излагања говорили су о огромном подвигу и напору свих учесника у приређивању ове антологијске едиције у издању Матице српске, која има не само национални већ и историјско духовни карактер а чији почеци сежу до Светог Саве и његове писане речи. Едиција садржи књижевне радове Светог Саве, народну књижевност, поезију Дубровника и Боке Которске, дела Доситеја Обрадовића, Јована Стерије Поповића, Петра II Петровића Његоша, Иве Андрића, Милоша Црњанског...   Цела антологија урађена је као научно издање јер свака књига има предговор, одабране текстове, хронологију живота и рада писца, биографски прилог и друго. Антологија има за циљ да попуни празнине које су постојале у српској издавачкој делатности о континуитету српске књижевности.

     Учесници су истакли да се овом антологијском едицијом желело показати да је део српског књижевног корпуса свака песма, приповетка, роман, драма, сваки књижевни жанр усмене и писане литературе, изговорени или забележен на било којем облику српског језика. Нема просторних граница за уметничку реч. Драгоцено је када се плодно укршта, када мири гласове вредности. Овом антологијском едицијом чува се светосавско наслеђе и вредности, као и културни и духовни идентитет српског народа, који и у књижевном благу може да пронађе снагу за опстанак духовности, особене културне и животне препознатљивости. Едицијом је сагледано целокупно стваралаштво, од 12 века и очекивано најзаступљенија су дела из 20 века, посебно његове друге половине која је била најплоднија у свим жанровима српског књижевног стваралаштва. Када буде објављена читава едиција имаће 200 књига. Тако ће бити склопљена слика миленијумског стуба српске књижевности.

     Светосавска академија завршена је појањем песме мешовитог хора ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца ,,Господи помилуј“.

Захваљујемо се  господину Небојши Ђурићу, раднику Градске библиотеке на несебично уступљеном фото материјалу.

Златко Перић