Традиционална, ове године десета, Светосавска академија отпочела је молитвом Оче наш, Светосавском химном и химном Боже правде које су извели чланови хора КЦ ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца. Господин Дарен Миливојевић испред Градске библиотеке поздравио је госте, Архијерејског намесника тамнавског протојереја Станишу Ђокића, беседника протомесника о. Александра Вучаја из Обреновца, старешину цркве у Лајковцу о. Томислава Матића, парохе лајковачке цркве о. Томислава Цветиновића и о. Милана Васиљевића. Међу присутним и угледним гостима био је и председник Општине Лајковац господин Андрија Живковић, и књижевник господин Радован Бели – Марковић.

Директор библиотеке госпођа Биљана Богдановић дала је уводно слово Светосавске академије.

Након тога, беседник Светосавске академије протонамесник о. Александар Вучај обратио се присутнима својом беседом Светосавље – бисер европског хришћанског наслеђа. Из ове беседе издвојили смо неколико цитата:

 ,, ...Млади принц, бегунац од родитеља бива  ухваћен у мрежу Духа Светога, да би свој народ привео у загрљај Христов.  Монах жељан испосништва биће велики градитељ, мудри дипломата, одлучан епископ-управитељ… Син „непослушан“ оцу учиниће да отац буде послушан сину, па ће Сава у Свету Гору довести Немању (1197). У мноштву могућности и праваца, Савин  животни  пут креће се од Свете Горе, прек Константинопоља, Студенице, Јерусалима и Свете Земље, кроз Србију, Византију, Солун, Александрију, Египатску пустињу, Синајски манастир… Једном речју, у свом светом животу и животопису, сабрао је сву културу и цивилизацију свог времена. Његова личност и харизма је  преображавала сваку средину: црквену, друштвену, политичку, европску… тек да би наново одмах хитао у одсуство, из којега је настављао да шаље нове благослове. Овај христолики и христоносни човек је све своје снаге и дела стављао у службу других. А потписивао се речима „најнедостојнији међу грешницима – Сава“. Својим одсуством, а благодатним присуством, ће оца привући у Свету Гору, одсуством ће дејствовати из Студенице, из Свете Земље, а потом и данас из Царства Божијег.

...У Савином уму нема истока и запада. Био је изнад њих и зато их је у себи сабрао и сјединио. Како каже наш Св. Николај Охридски и Жички, „у њему су се срели Исток и Запад у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак“.

...Светосавље је начин живота и постојања. Светосавље је видљиви израз Истините Христове, Јеванђелске и Апостолске Цркве у духу једног народа.

...Светосавље је тако постало наш унутрашњи подвиг, својеврсна динамика духа унутар историје, а уједно и надисторијски процес који је изнад сваког полтичког, културног или националног мотива. Светосавље је саборно, есхатолошко и пошто свој идентитет црпи из Литургије и сећања Божјег, оно је ослобођено окованости датог историјског тренутка. Историју српског народа Светосавље обасјава вечношћу, "царство земаљско обасјава Царством Божјим."

...   Српски народ, његова Црква, школа и Светосавље су нераскидив део европске хришћанске, историјске и културне баштине. Европски пут и искушења Европе су позив нашој сопственој самоспознаји, покајању и хришћанском идентитету. Христолико и апостолско Светосавље тражи од нас сведочење и састрадавајуће сапреживљавање свих европских мука и искушења . То није пут полемичког и гордог приступа који је изгубио свој унутрашњи однос према стварности, јер нам је управо личност и живот Светог Саве пример и узор његовог реалног односа према свету и цивилизацији у којој је живео.  Данас, европску трагедију треба одстрадати, доживети је као своју и показати да је повратак вечним вредностима Бога и Цркве, морала, породице и образовања, пут љубави, праштања и милосрђа, једини пут изласка из лавиринта у коме се изгубила наша цивилизација.

   Црквено-школски, политички, културни и европски подвиг Светога Саве јесте управо сведочанство и неугасли светионик, да смо позвани да  кроз Цркву, породицу и целовито образовање преображавамо себе и свет у коме живимо, не негирајући историјску реалност већ трезвеноумно и љубавно, кроз однос са ближњима у Духу Светом, градимо Европу као сопствени дом. Славећи јубилеј аутокефалије, дужни смо да у њега укључимо све, и исток и запад, север и југ, корачајући путем који нам је показао Свети Сава, син Немањин.“

     По завршетку беседе пригодне песме казивали  ученица СШ ,,17. септембар“ Ивана Лукић и драмски уметник Перо Бјековић. Песмом је на почетку и завршетку Светосавске академије оплеменио хор КЦ ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца са диригентом Урошем Степановићем.

    Овогодишња Светосавска академија трајала је  и завршена у духу Светога Саве Наставника Православља, учитеља побожности и чистоте, просветитеља и друга Апостола. Радуј се, оче Саво Богомудри!

Захваљујемо се на хришћанској љубазности и професионалности фотографа, господину Живомиру Мештеровићу и господину Миловану Живановићу   на уступљеном фото материјалу.

Перић Златко