Светом божанственом Литургијом началствовао је изасланик Епископа ваљевског, Архијерејски намесник ваљевски, протонамесник, Дарко Ђурђевић уз саслужење Архијерејског намесника тамнавског протојереја Станише Ђокића и јереја Александра Мандарића.

"Срећан празник драга браћо и сестре, срећан и од Бога благословен овај данашњи дан, дан у коме смо се сабрали да молитвено и Литургијски прославимо Светог мученика Прокопија заштитника овога Светога храма и овога места, сведока Божије љубави и сведока Божијег промисла. Јер Бог није само тај који је створио свет, Бог није, како су то умовали неки филозофи, само неки непокретни покретач, неко које покренуо живот света и оставио нас да се сами у њему мучимо и боримо. Господ је и након стварања дао живот човеку, дао заједницу човеку, а када је човек испао из раја Господ није одустао да га спасава и није одустао да брине о човеку. Зато ми на једној литургијској молитви молимо се и говоримо да је Господ нама говорио преко својих пророка, да нам је послао своје апостоле, да нам је дао анђеле као чуваре, да нам је дао закон да се њега држимо, а да нам је када је то било потребно послао и самог Сина свога у овај свет да би нас спасао од робовања греху, ђаволу и смрти. Један од сведока тог Божијег промисла према нама јесте свети великомученик Прокопије кога ми данас прослављамо. Свети Прокопије био је пример хришћанске вере али не само вере која само из уста излази. Посебно то данас треба да имамо на уму када живимо у времену које је деклеративно, где се само слуша ко шта говори али се мало гледа на то ко шта ради. Суштина нашег хришћанског живота јесте да ми спојимо у себи да оно у шта верујемо то и чинимо, да оно што чинимо то и говоримо и проповедамо. Желим данас да вам пренесем благослове и поздраве његовог преосвештенства епископа ваљевског господина Милутина који из оправданих разлога није могао данас да буде овде са нама. Наиме, још један храм у нашој епархији, храм у Оглађеновцу, прославља Светог мученика Прокопија и наш владика служи тамо. Али он се и тамо сигурно молио за све нас, сигурно смо ми били присутни у његовим молитвама подједнако, ако не и више као што је он био присутан овде у нашим. Јер суштина хришћанства јесте у томе што нам простор не може ништа" - рекао је у својој празничној беседи отац Дарко. 

После Свете Литургије свештеници су заједно са окупљеним верним народом кренули у опход око храма, а затим је уследило освећење славског жита и резање колача. Након тога уследила је трпеза љубави.

Чланак написао:

Стефан Радовановић, вероучитељ

Фотографисао:

Милош Рафаиловић