МОЛИТВЕНИ ОПРОШТАЈ ОД ИГУМАНИЈЕ ХАЏИ-АГНИЈЕ СТАНИЋ

Дана 2. маја 2021. год., на  сам Празник над Празницима, Васкрсење Господа Исуса Христа, позвао је Господ у Царство своје  игуманију  хаџи-Агнију Станић,  дугогодишњу настојатељицу манастира Боговађе, бесценог духовног , историјског  и народног бисера Епархије ваљевске и васколиког српског рода.

Пасхално ( васкрсно ) опело у манстирској порти на Васкрсни уторак  4. маја 2021. год., служили су  игуман манастира Лелић Георгије (Мићић), архијерејски заменик Епископа ваљевског  протонамесник Филип Јаковљевић, игуман манастира Ћелије – Колубарске Доситеј Хиландарац ( Радивојевић) , Архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић уз саслужење свештенства и монаштва више епархија, у присусутву неколико стотина верног народа из околних места и градова.

       Игуманија Агнија родила се 25. јануара 1940. год. у Орашцу код Шапца као Катарина Станић у побожној породици, где је од малена примила љубав према Богу од оца Матије Станић истакнутог припадника богомољачког покрета. Са свега 18 година долази за искушеницу у манастир Боговађу у време страдања и гоњења цркве под комунистичком влашћу. Управо ће она постати једна од монахиња, које ће спасити и сачувати манастир од пропадања. Након пет година искушеништва замонашила се као расофорна монахиња  21. септембра  1964. год.  када јој је додељено име Агнија.  Монашење је извршио Епископ жички Василије у манастиру Боговађи, а салуживали су Епископ шабачко-ваљевски Јован  и Епископ браничевски хризостом. Године 1980 одлази на поклоњење Гробу Господњем у Јерусалим када је стекла хаџијску титулу . У трећу недељу Часног поста 2005. године епископ шабачко-ваљевски Лаврентије замонашио је монахињеу Агнију у малу схиму. Истога дана унапредио је Агнију у игуманију. Епископ ваљевски Милутин одликовао је игуманију Агнију правом ношења напрсног крста и жезла.

   „Од оних особина које су обележиле 62 године њеног монашког живота, две су се показале као најзначајније , јер се чини да су највише утицале на смер развоја манастира, нарочито на његов садашњи изглед. Лако се да приметити да је она схватала међуљудске односе на необичан начин, потпуно јединствен, а све то је пратила и особена манастирска дипломатија.  Због њене умешности у раду са гостима манастира често је постављана на ово послушање.Мноштво посетилаца је она дочекала , угостила и нахранила , лети под тремом, зими у гостопримници, све време уз препознатљив осмех, али било је и ситуација када је требало појединцима „објаснити“ где се налазе. Под утицајем оваквог животног приступа игуманије Агније многи од гостију су одлучили да помогну манастиру у решавању неког од искушења са којим се суочавао “  беседио је протонамесник Зоран Миликић у опроштајном слову о Игуманији Агнији.

„ Када је именована за игуманију зграде су биле оронуле , а сестринство је било старо и малобројно. Мати Агнија је показала да је спремна да се суочи са изазовом , јер је припадала монашкој струји која је заговарала гледиште да се радом може доћи до спасења , често говорећи : „одморићемо се када умремо“ , па је на тој основи и устројила живот сестринства , манастирских радника и гостију.  Сигурно је да се у Боговађи никада није толико градило као што је то био случај за време њене управе. Обновљена је црква, обновљено или изграђено од основе 11 објеката , уређене су Велика и Мала порта, пробијене су нове саобраћајнице и обновљене старе са два паркинга , унапређен водоводни сиситем, обновљено манастирско гробље, економија је постављена на нове основе ,....  Историја њеног времена је историја њеног градитељства. Истовремено, током своје управе строго је водила рачуна да се манастирски типик поштује и да се редовно служе литургије, јутарња и вечерња, прославља слава и преслава, имендан ,парастоси и слично. Посвећивала је пажњу и култури , те је манастир издао нешто публикација , извршено је неколико научноистраживачких радова, враћено је и прибављено нешто старина , а једно време је радила и иконописачка радионица. Обновљена ризница, архив, библиотека и манастирска администрација су вероватно на највишем нивоу у Ваљевској епархији. Њеним трудом манастиру је враћено готово 400 хектара земље, а пољопривреда која је била окосница манастирске економије је дошивела значајан напредак“.

      Отац Зоран Миликић на крају своје беседе је заблагодарио Његовом Преосвештенству блажене успомене Епископу ваљевском  Г. Милутину на благослову да постане свештенослужитељ манастира Боговађе у протеклих 10 година. А такође и уснулој игуманији Агнији на сарадњи и разумевању у протеклом времену са обећањем  да  је никада неће заборавити и да ћемо се у наредних 40 дана молити за њену душу да је Господ прими у рајско насеље, а да ће се она након тога молити за све нас.

    Игуманија Агнија сахрањена је на источној страни манастирске порте уз олтар храма. Испраћена је у загрљај своме Творцу коме се заветовала  Живоносном песмом  „Христос воскресе из мертвих смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот дарова“ .

                                                                       

                                                                       ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

                                                                      ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

    

                                                                                                                            

                                                                                                                                      Иван Јовановић,јереј

Погледајте и: