БАДЊИ ДАН. Дан уочи Божића, 6. јануара по новом а 24. децембра по старом календару, у манастиру Боговађа овим даном започето је Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, монах Дамјан, који има 80 година, отишао је у шуму по бадњак, а сестринство манастира наложило је ватру и припремало трпезу за Божић.
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), којег је монах Дамјан на рамену донео у манастир. Кад се бадњак донесе у манастир, усправи се уз конак, поред улазних врата, где стоји до увече. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом уноси у трпезарију.
Бадњак символички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
БАДЊЕ ВЕЧЕ. Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, уноси се у манастирску трпезарију кућу бадњак и слама. Бадњак је петходно монах Дамјан исекао са дебљег краја на три дела, такве величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Бадњак се ставља на огњиште, поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи.
После бадњака у кућу се уноси слама. Слама се посипа по целој кући. У сламу под столом, где се вечера, стављају се разни слаткиши, поклоне и играчкице, које деца траже пијучући као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио. Када су унети бадњак и слама, сви у манастиру стали су на молитву, отпевали тропар ,,Рождество твоје...“, и помоливши се Богу, честитали су једни другима празник и Бадње вече и сели су за трпезу и тиме је отпочела вечера уочи Божића. Манастирска вечера састојала се од пиреа (папуле) од пасуља, печеног и куваног дулека, компота од шљива и др.
Мати Агнија са сестринством манастира Боговађе, Лета Господњег 2013.
Припремио, Златко Перић
Погледајте и:
Галерија слика
