Храм у Лајковцу је 8.новембра 2019. године прославио своју крсну славу Светог великомученика Димитрија. Светом Литургијом је началствовао архимандрит Михаило Биковић уз саслужење Архијерејског намесника тамнавског протојереја Станише Ђокића и свештеника из Лајковца и Јабучја. За благољепије појања био је задужен хор Светог Серафима Саровског из Зрењанина.
Храм у Туларима прославио своју небеску заштитницу Свету Ангелину деспотицу Српску.
Светом службом Божијом началствовао је архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Милутина, протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, као и свештеника из Архијепископије београдско-карловачке, Епархија сремске и шабачке.
„Светитељски празници су установљени од стране Цркве, јер поштујући светитеље ми најпре поштујемо и величамо Бога, јер је Бог Духом Светим и благодаћу Духа Светога од ових угодника учинио да буду примери свима нама. И управо један од разлога што ми празнујемо светитеље Божије јесте зато што су они били пример онима који их славе. Како је Бог излио велику благодат и дар свим православним народима а поготову Српском да има тако велико духовно богатство и тако мноштво велико светитеља. Многи незнабожачки народи нису имали светитеље, многи народи немају данас светитеље. Развијени запад нема светитеље. Велика и моћна машинерија филмска Хоривуд нема светитеље. А на кога ће се они угледати људи и они народи који немају светитеље? Они се угледају једни на друге а о стиду и да не говоримо. Поменули смо моћну машинерију филмску која измишља супер хероје који нам бивају узори а видимо у данашње време, поготову деци бивају узори разни супермени,спајдермени па видимо да се деца облаче и саблазно изгледају подржавајући их. А како је Бог на премудар начин дао да ми имамо узоре у ликовима и делима светитеља Божијих. Круг године испуњен је светитељима. И сваки дан посвећен је одређеном светитељу и то представља један невидљиви иконостас испуњен од ликова и икона светитеља. У данашњем дану стојећи пред овим невидљивим иконостасом ми се налазимо пред иконом, ликом и делом преподобне мајке Ангелине Српске. Читајући њено житије видимо да је она рођена ван простора државе Српске. Али чудно да је ми називамо мајком Српском и читав православни хришћански свет мати Ангелину препознају као мајку Српску. Једне прилике сам се обрео у светињама града Кијева и тамо сам у једној светињи видео велику икону преподобне мајке Ангелине Српске, коју мноштво људи са поштовањем прилази и целивају. Како и зашто се Ангелина назива Српском иако није рођена у држави Српској? Најбољи одговор нам је дао Свети ава Јустин кроз једну своју причу и догађај. Када је Свети ава путовао возом и био у купеу са неколико монахиња ту су се нашла неколико комуниста који су покушали да их истерају из купеа и пошто нису успели сели су поред њих. Свети ава Јустин је по свом добром обичају увек говорио и проповедао. Тако је свети Јустин почео причу да сваки Србин који је прави србин мора бити хришћанин и православац. На шта му комуниста одговори да није у праву. Ево ја сам Србин ал нисам православац. Замисли се ава Јустин и погледавши кроз прозор купеа видео је једног вола и каже оном комунисти, видиш ли овог вола? Он му одговори видим! Па и он је рођен на земљи Српској а није Србин. То је одговор драга браћо и сестре који нам дају светитељи Божији. То је пут којим су кренули Свети Немањићи и нама није дата могућност избора, јер су наши преци трасирали пут којим ми треба да идемо. А то је пут који води у Царство небеско. Дух данашњег времена говори нам оставите празне приче, оставите давно иструлеле кости и мошти предака ваших, оставите се завета и будите у духу времена. Оставите Христа јер је Христос превазиђен. Авај какве глупости! Замислите да лист на дрвету почне да размишља тако. Зашто ће ми ова грана или зашто ће ми корење које се у земљи налази и помисли да се отисне од дрвета. Шта ће бити са тим листом? Оставиће он и откинуће се од гране и истог момента почеће да жути да пропада и да трули. Ист ће се десити и ист се дешава и нама Србима ако заборављамо корене, ако заборављамо претке тобоже да би ишли у корак са духом времена. Ал су нама већ преци трасирали и одабрали нама пут којим ми треба да идемо. А Свети владика Николај подсећајући све нас говори ако си прави Србин мораш бити задзжбинар. Ако не можеш цркву саградити ти направи чесму, посади дрво поред пута, нахрани гладнога и напој жеднога, посети и помоли се у дивним светињама, манастирима. Све су то начини да постанете задужбинари. И много је начина да постанеш задужбинар а ти изабери који хоћеш и можеш. Многи од нас оправдавају себе да су православни хришћани ако крсну славу славе и једном у години се причесте и посете Цркву. Бојим се да се заваравају. То јесте добар почетак али то није крај. Ако смо у завади са ближњим нисмо православни Срби. Ако не говоримо са комшијом нисмо православни Срби. Ако оговарамо нисмо православни Срби. Ако не постимо и не причешћујемо се нисмо православни Срби. Ако вршимо абортусе и чинимо прељубе нисмо православни Срби. Али драга браћо и сестре да ове речи моје не буду вама и свима нама на терет који би нас одвео у очајање. Већ да буду подстрек да истрајемо јер Господ чека нас и тражи да се покајемо и да се вратимо на онај пут који води у Царство небеско“-рекао је отац Филип у својој празничној беседи.
На крају беседе отац Филип је честитао свима присутнима црквену и сеоску славу, и пренео поздраве и благослове Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина.
Након одслужене Свете литургије свештеници су заједно са народом кренули у опход око светог храма, а затим је уследило освећење славског жита и резање славског колача и трпеза љубави. Домаћин овогодишње славе била је хаџи Славица Сарић председница удружења грађана за Коксаки истраживања „Вивацитет“, као и редован члан Удружења новинара Србије УНС-а и међународне асоцијације новинара за државу Грчку, чији корену потичу управо из Тулара а која данас живи и ради у Обреновцу.
Ипођакон Стефан Радовановић
Фотографије Марко Петровић, свршени богослов
Литургијски прослављен празник Светог великомученика Прокопија, слава храма у Тврдојевцу код Уба.
Светом Литургијом началствовавао је архијерејски намесник тамнавски, протојереј Станиша Ђокић уз саслужење ђакона Ивана Јовановића.
Данас прослављамо Светог великомученика Прокопија. Иако је био војвода у царевој војсци, он одбаци овоземаљску славу и прихвати Христа. Пре него што ће страдати, Господ шаље два анђела да позову Светог Прокопија да се крсти. А Светитељ им рече да се прво осене крсним знаком и исповеде Свету Тројицу. Чак и у последњим тренуцима живота, у тамници и у ланцима, он показује искрену веру у Господа. Након тога сам Господ сиђе са неба и крсти Светог прокопија..." рекао је протојереј Станиша Ђокић у својој беседи.
Након литијског опхода око храма, уследило је освећење жита и резање славског колача, а на крају и трпеза љубави.
Припремио
Марко Петровић, свршени богослов
Свети пророк Илија боговидац,чудотворац и ревнитељ вере Божије родом од племена Аронова, торжествено је прослављен у Стубленици код Уба.
У петак 24.маја 2019. лета Господњег, на празник Светих Ћирила и Методија, у манастиру Боговађи служено је монашко опело новопрестављеној слушкињи Божијој монахињи Параскеви. Монахиња Параскева уснула је у Господу 23. маја, након дуге и тешке болести.
