Редови који следе одјек су мојих мисли, свака реч је из срца потекла. Оно што је у мојој души не може се речима описати, може се само наслутити. Пут ходочасника –октобар 2015- Храм Пантократор, Храм Светог Јефрема Неамакријског, Храм Светог Нектарија у Камаризи, Храм Светог Нектарија на Егини, Црква Свете Петке у кањону Темпи.
Ово је прича о манастиру на југу Србије која је истинита, а лепша од сваке бајке, прича о вечној борби добра и зла, о ковитлацима српске историје, разапете између светлости и таме, некада ближе једној, у појединим тренуцима, опет, другој крајности. И на крају, или на почетку, прича о настанку и трајању манастиру Покрова Пресвете Богородице код села Ђунис, у близини Крушевца.
„Мој Христе, опрости непријатељима мојим, претвори моје тело у цркву, моју косу у дрвеће, а моју крв у реку“.
Говорио је Свети Серафим: «Ко Канавком једном прође, све му је ту, и Атос, и Јерусалим и Кијев!» Толика је то светиња!!! Ту је и прошлост, и садашњост и будућност! Сила свих светиња!
ДИВЕЕВО (ДИВИЈЕВО) је светиња која је под директном заштитом Пресвете Богородице. Дивијево је свето место на које непомјаник неће моћи ногом да крочи.За православне хришћане једно од најважнијих светиња сада и светиња последњих времена. Дивијево је мој ДОМ! Тамо не идем, тамо се враћам.
