Васкрс, најрадоснији Хришћански празник дочекали смо у Цркви Васкрсења Христовог, преко пута Гроба Господњег, одакле је Господ Христос, Васкрсао. Сабрани на Свечаној Васкршњој Литургији славили смо Победу Христову над смрћу и јединствени на неколико језика поздрављали се радосним Васкршњим поздравом Христос Васкрсе.
Сваке године на Велику Суботу у саборној цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, дешава се највеће чудо у Православљу, силазак Благодатног Огња. Догађaј за који савремена наука нема објашњење, највећи je доказ присуства Божијег на земљи и Његове Милости и Љубави према нама. Благодатни Огањ силази кроз куполу храма у виду муње и у Гробу Господњем пали свеће Јерусалимском Патријарху. Свети Огањ првих 33 минута не пече и ходочасници пaлећи свежањ од 33 свећа, умивају се Њиме.
Улицом Бола пролазим вековима касније од Тамнице Христове па до Голготе. Пролазећи тим путем боли ме сама прича о МУКАМА ХРИСТОВИМ. Десетине хиљада верника ово осети сваког Великог Петка у Јерусалиму. За мене је то било тешко искуство. Нико није остао равнодушан...
На Велики Четвртак - дан када је Господ Исус Христос установио свету тајну Причести, рано ујутро наша група одлази на Литургију и Причест у цркву светог Јакова, која се налази у непосредној близини саборног храма Светог Гроба Христовог. После Литургије присуствујемо Обреду „умивања ногу“, који се сваке године одржава, у спомен на догађај када је Господ Исус Христос, у знак љубави, опрао ноге својим ученицима. Увече у цркви Васкрсења присуствујемо служби и читању дванaест страсних Јеванђеља, о страдању Христовом.
Саборни храм Гроба Господњег, у коме је смештен Свети Гроб, из кога је Спаситељ Исус Христос Васкрсао, најважнија је хришћанска црква у свету. До ње се стиже улицом познатом сваком хришћанину, улицом Бола, којом је Исус ходио ка Распећу. Ова улица назива се и улица Крсних страдања и кроз њу сваке године пролазе милиони поклоника ка Гробу Господњем. Каже се да на место где је Господ боравио или стао својом ногом, непомјаник никада не може доћи. Великa је милост Божја да баш ти стојиш на месту, где је некада Господ стајао. Зато се речима не може описати стање наше душе, после посете овој светињи. То се само може осетити.
