
Прочитајте писмо захвалности Светом Нектарију, које нам је послао Александар из Ваљева. Писмо је још један доказ чудтворства нашег лекара са Егине. Много наших болесних и унесрећених људи одлази у Грчку, на малено острво Егину по здравље и исцелење. Искрено, неки од њих и не знају куда су кренули. Али једно знају, на Егину су кренули по здравње. Велики број људи се по Промислу Божијем и заступништвом Светог Нектарија кући врати здрав. Неки болесни људи и поред труда и молитве, не добију исцелење. Зашто је то тако, Господ зна. Једно је сигурно, са Егине се свако врати другачији, радостан, са осмехом на лицу, са надом и љубављу. Са надом у сутра и са безусловном љубављу која се ненадано у њиховим срцима, на маленом острву Егина, јавила према чудотворцу Светом Нектарију.
Зовем се Калабић Александар. Имам 36 година и већ 15-ту годину имам дијегнозу МС – мултиплa склерозу. Као неко ко је увек био доброг здравља и није показивао никакве клиничке испаде које носи ова дијагноза био сам погодан пацијент за испитивање разних лекова, односно студија. Тако се 2012 године моје стање, услед једне клиничке студије тј. исипивања лека, погоршало.
То се почело дешавати убрзаним током. Све више сам се замарао,теже ходао и на крају добио страшне болове у пределу доњег дела кичме. Болови су били неописиви. Све више су се појављивали јаки грчеви у мишићима па је и само устајање постало веома напорно и болно.
Када сам видео у ком правцу води студијска терапија одлучио сам да је прекинем јер ни после две године испитивања нисам сазнао резултате. Крајем августа прошле године био сам у посети манастиру Јовања код духовника архимандрита Михаила Биковића и у једном опуштеном разговору, причао см му о једном видео клипу на којем су он и један старац, Грк.
Он ми је објаснио да је то Старац Нектарије Виталис и истог момента рекао да се спакујем и пођем на пут у Грчку односно Егину и да се молим Светом Нектарију.
Прво сам био мало уплашен јер сам знао да је то велики пут и за мене можда неиздржив због болова у кичми које сам осећао.
Ипак 29 августа 2015 кренуо сам на пут са вером да ће ми бити макар мало боље. Дошавши на Егину молио сам се Светом Нектарију да ми престане бол у кичми и да се решим колица у којима са дошао. То се заиста и догодило.
Већ на Литургији у манастиру светог Нектарија на Егини осетио сам велико олакшање у целом телу. Након тога отишао сам у келију светитеља и легао на његов кревет. Ту сам осетио још једно олакшање.
И након тога заједно сам са својим оцем отишао сам до гроба светитеља, поред кога је управо почело читање акатиста Светом Нектарију. Тада сам већ знао да су моје молитве услишене јер цео тај дан нисам осећао бол и притисак у кичми.
Од тог 29 августа па до данас, на Егину сам ишао четири пута.
Пре неколико дана урадио сам снимак магнетне резонанце главе, врата и кичме који је показао да су неке лезије на мозгу потпуно се повукле а да је лезија у врату потпуно неактивна и заустављена. Напомињем да сам од званичне медицине одустао и да користим само витаминску терапију и молим се Светом Нектарију, Светитељима манастира Пантократор и старцу Нектарију Виталису кога неизмерно волим.
Велико хвала Господу Исусу Христу на мојим услишеним молитвама, Светом Нектарију Егинском и свим Грчким Светитељима чију сам благодет доживео.
Велика захвалност Архимандриту Михаилу Биковићу и свима онима који су ми помогли.
Кликните и прочитајте детаље пута за Егину - полазак 30 јуна.
Аутор писма:
Александар Калабић