Касно увече петог дана нашег ходочашћа пут нас је одвео на Евију у манастир преподобног Давида Евијског. Затворена и закључана манастирска капија подсећала је да смо доста закаснили на конак који је овде био договорен. Слава Богу, љубазношћу и гостопримством монаштва овог манастира већ после поноћи отишли смо на заслужен одмор.

У овом манастиру свакодневна Литургија наставља одмах после јутрења које почиње у 05ч и 30 мин. Рано, али када су звона зазвонила пред само свитање сви смо поскакали из својих кревета и похитали у манастирску цркву.

Божанствена Литургија је била величанствена, и чинило нам се да је лично служи свети Јован Златоусти у лику монаха који необјашњиво подсећао на њега. Били смо изненађени и обрадовани када је је завршавајући Свету Литургију, при отпусту, призивајући светитеље поменуо и нашег светог Јустина Поповића кога Грци веома поштују.

После причести целивали смо чудотворну икону преподобног Давида, испред који се налази велики број дарова, штака и помагала које су непокретни људи даривали Светитељу и манастиру као залог исцелења.

По целивању икона изашли смо у порту манастира и поклонили се гробу старца Јакова Цаликиса. Овај благочестиви Старац бивши игуман ове светиње, један је од највећих духовника Грчке цркве, савременик и пријатељ старца Пајсија и старца Порфирија. Њих тројица су живели у исто време, иако су били удаљени стотинама километара, постоје приче о њиховој блискости и нама маловернима, необјашњивој духовној вези.

Гроб старца Јакова, место је ходочашћа и поклонивши се и целивајући његов гроб осетили смо велику благодат, радост и мир. На гробу се налази његова фотографија и кандило које непрестано гори. Помолила сам се клечећи поред гроба и упалила свећицу старцу Јакову, наменивши му је као светитељу, да скупа са своја два брата Пајсијем и Порфиријем моли Господа за нас грешне. Упаливши свећу, дуго сам стајала и размишљала да сусрет са гробом овог светог Старца представља за мене дар од Господа, и награду за молитве које већ дуго упућујем старцу Јакову, од када сам први пут прочитала о његовом врлинском животу и чудима које је творио.

Моју замишњеност пресеко је грчки монах који ме је позвао на послужње. Испред конака су нас чекали кафа и колачи, гостопримство које је овде завет, монаси су наследили стотинама година уназад још од преподобног Давида.

Послужившии се отишли смо до извора, чија вода је лековита, садржи све познате минерале и елементе. Монаси нам испричаше причу о лековитости воде са овог извора и рекоше нам да они њу користе за мешење хлеба у који не стављају квасац, јер је вода довољна за нарастање теста. Тог тренутка ангажовали смо све располаоживе пластичне флаше да наточимо што више воде и да је понесемо кућама, ради здравља и мешења хлеба. Количину воде коју смо наточили нећу посебно коментарисати али морам приметити да је била довољна за месечне потребе домаће производње хлеба у нашим домовима.

Док смо се тако комешали и били помало конфузни и гласни, приметила сам једног монаха дуге седе косе и браде, који нас је уз осмех посматрао. Пришао је оцу Михаилу, представио се као отац Никодим и објаснио да је био келијник старца Јакова.

Вероватно смо му били симпатични чим нас је позвао да нам покаже келију која се ретко отвара а у којој је боравио и подвизавао се старац Јаков Цаликис. На путу до келије сазнавши да смо из Србије, није крио одушевљење што смо прешли хиљаде километра до Евије да би се поклонили Светом Давиду и гробу старца Јакова. Дошавши до келије отворио је врата и тог тренутка сви смо осетили неописив миомирис. Ту је застао и одржао нам беседу о старцу Јакову, свом духовном оцу. Причао нам је о његовом несебичном човекољубљу, подвижничком животу, борбама са демонима и чудима које је чинио старац Јаков. Причао нам је о његовој прозорљивости, шалама и догодовштинама које су му се дешавале у сусретима са не баш верујућим грчким бакама.

Дирнути његовом причом пажљиво смо прекорачили праг келије старца Јакова и целивали његов епитрахиљ, крст и још доста личних ствари које је користио за време свог земаљаског живота.

Причи никад краја а ми смо већ каснили у Неа Прокопи, на поклоњење моштима Светог Јована Руса.

Узевши благослов од оца Никодима замолили смо га да нас помиње у молитвама и уз осмех је обећао да ће нас се увек сећати. Нешто смо му драги, исто толико као и он нама. Улазећи у аутобус отац Михаило радосно рече да је заволео Никодима ко брата рођеног, сви смо се сложили са тим.

На љубав смо узвратили љубављу, братском и несебичном љубављу које смо тог дана у манастиру преподобног Давида, поред гроба старца Јакова Цаликиса и беседе оца Никодима примили у немерљивим количинама за људски ум. Али срце и душа су је ту љубав прихватиле и резервисале до неког слеодећег поклоњења и посете овој Евијској светињи.

КЛИКНИТЕ и прочитајте ПРВИ ДЕО - СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - СОЛУН

КЛИКНИТЕ и прочитајте ДРУГИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - АТИНА И КАМАРИЗА

КЛИКНИТЕ и прочитајте ТРЕЋИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - ЕГИНА

КЛИКНИТЕ и прочитајте ЧЕТВРТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР

КЛИКНИТЕ и прочитајте једно лично искуство - СПАСЕЊЕ И ИСЕЉЕЊЕ НА ЕГИНИ

КЛИКНИТЕ и прочитајте утиске са једног од претходних ходочашћа на Егину

Аутор текста :

Оливера Обрадовић