КЛИКНИТЕ И ПРОЧИТАЈТЕ ПРВИ ДЕО - СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - СОЛУН

Наше следеће одредиште била је Атина, односно Камариза. Путовали смо дуго аутопутем Солун - Атина и сво време нас је пратило искушење у виду лошег времена и јаког ветра који је најављивао могуће проблеме за сутрашњи трајект који по јаком ветру не може да исплови из Атине ка Егини. У аутобусу са нама био је и један пилот који је пратио тренутне подаке са аеродрома у Атини. Ветар је било толико јак да је претило и затварање аеродрома, а тако лоша ситуација вероватно би проузроковала и да нам трајект буде отказан. Предвеће се ситуација мало смирила и ми смо стигли у хотел на периферији Атине. Хотел је био одличан. Након смештаја по собама, отац Михаило је исповедио вернике који су се припремали за сутрашњу Литургију и причест у Камаризи код оца Нектарија Виталиса.

Наспавали смо се и одморни и у недељу ујутру кренули смо пут Камаризе. Стигли смо на сам почетак Литургије и беседе по многима једног од највећих духовника данашњице Старца Нектарија Виталиса. Овај старчић од скоро деведесет година у младости је после дуге и тешке борбе са раком плућа исцељен милошћу Светог Нектарија Егинског.

Примио је засебно оца Михаила Биковића, разговарао са њим и очински га посаветовао. Оцу Михаилу је причао о свом животу, о Светом Нектарију, чије име носи, и о свом духовнику Старцу Порфирију Кавсокаливиту.

Послао је поздраве свима у Србији а посебно нашем Владици Милутину и замолио све нас да пожуримо са градњом цркве посвећене Светом Нектарију Егинском у Ваљеву. Обећао је да ће доћи и донети део моштију Св. Нектарија на дан када се црква буде освештавала. Сазнавши да је духовно чедо Порфиријево, а излечен од Светог Нектарија Егинског, нисам била изненађена одакле потиче Радост коју носи Старац Нектарије Виталис.

Старац је најрадоснији човек кога сам у животу срела, иако мали и ситан растом и иако због година тешко хода а верници му помажу да савлада чак и препреке од само пар степеника, шири радост и сви ми поред њега осећамо благодат и заштиту. После Литургије и причести Старац нам је поделио нафору и благословио сваког од нас. Одржао нам је беседу и молитву којом се обраћа Светом Нектарију и моли га да нас исцели од рака и најтежих болести. У молитви посебно помиње и нас браћу Србе који смо прешли хиљаде километара, који смо болесни и раслабљени дошли да молимо Светог Нектарија Егинског за помоћ и исцелења. Вапајем душе молио је Светитеља нам помогне и услиши наше молитве.

Речима се не може описати умилење и река суза која је потекла из наших очију. Плакали смо сви, и здрави и болесни и Срби и Грци, отац Михаило, Наталија наш преводилац у једном тренутку је застала са преводом. Никада већу љубав и јачу молитву нисам осетила. Старац, радостан и безазлен као дете, почео је затим да пева, а и сви ми са њим Кирyе елеисон (Господе помилуј) и Агиос Нектариос( Св. Нектарије). Почео је и да тапше рукама и шаље пољубце моштима Светог Нектарија које су се налазиле у кивоту испред њега. Поручивао је Светом Нектарију Егинском, да га сви много волимо.

Иначе, сам Храм је препун разних кандила које су даровали верници након исцељења за која су се молили код Нектарија Егинског и код старца Нектарија Виталиса. Погледајте на слици испод.

Неописива радост сви смо певали, плакали и смејали се у исто време. Безазлени као деца, Слава Богу и заштићени као деца.

На самом крају поделио нам је и иконице Светог Нектарија, целивали смо му руку, а неке је и после благословио и очински слабашно ударио/помиловао по глави. Господ и он знају зашто.

Оцу Михаилу је поред поклона и икона, даровао за целу групу и освештани слатки хлеб који се у Грчкој намењује за здравље а зове се Артос.

После свега доживљног десило се и једно чудо, упућено за оне маловерније. При самом излазу у реду за помазивање светим уљем, једна девојка је незгодно стала и ишчашила колено, које јој и од раније није било здраво. Осетила је неописив бол и није могла да се ослони на ногу. Отац Михаило је притрчао и помазао је уљем из кандила. Тог тренутка она се ослонила на ногу и колено се наочиглед свих присутних вратило на своје место. Заблагодарили смо сви Светом Нектарију на милости коју смо доживели.

Излазећи из манастира изненадили су нас, јак ветар и тамни облаци који су обећавали кишу и то баш на дан када треба да пловимо ка Егини и поклонимо се моштима Светог Нектарија Егинског.

Пуни утисака и свако у својим мислима нисмо ни приметили да смо већ стигли у Пирејску луку где нас је чекао трајект за Егину.

Крај другог дела

КЛИКНИТЕ И ПРОЧИТАЈТЕ ПРВИ ДЕО - СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - СОЛУН

       Аутор текста:

Оливера Обрадовић