Црква Свете Теодоре налази се у селу Васти на Пелопонезу.  Сваке године на празник ове Свете мученице 11/24 септембра у овом малом месту недалеко од Аркадије скупи се на хиљаде ходочасника. Верници у колонама долазе до Васте да би се поклонили како цркви  свете Теодоре тако и чуду Божијем  чији је сведок   управо ова малена камена  црква из 12 века, .У житију свете мученице Теодоре записано је да је док  је умирала изговорила следеће речи:

 „Мој Христе, опрости непријатељима мојим, претвори моје тело у цркву, моју косу у дрвеће, а моју крв у реку“.

Ходочасник који први пут дође у цркву свете Теодоре остаје зачуђен али и дирнут призором који већ од 12 века сведочи Чудо Божије милости. Седамнаест велих стабала дрвећа ниче из крова а из темеља цркве извире поток бистре воде.  Управо ове гране дрвећа штите цркву од непогода и трошности времена.

Црква Свете Теодоре  уписана је  у Гинисову књигу рекорда као Чудо природе. За нас ходочаснике јесте Чудо али Божије којим се и на овај начин маловернима сведочи присуство Творца, дивног у светима својим.

Житије Свете Теодоре

У Византији је свако село имало аутономију. Имало је друштвену, административни и војну власт. Свака породица у селу је морала да пошаље једног мушкарца за војску, а ако то није било могуће, морала је да ангажује плаћеника да је представља.

Млада Теодора је била најстарија ћерка једне сиромашне И веома побожне породице, са старим и болеснима оцем, која је живела у селу Васта на Пелопонезу, поред Мегалополиса. Новчани износ који су морала да издвоје за плаћеника је био сувише велик за њену породицу, а њен отац није био у стању да учествује у рату. Тако је Теодора у 17. години одлучила да се преруши у мушкарца и да се регрутује у сеоску војску.

Убрзо се истакла храброшћу у борбама, па је унапређена у виши чин. Њена храброст и скромност су је чинили омиљеном међу војницима. Нека девојка није могла да одоли шарму младог војника (Теодоре), па се заљубила у њега. Теодора није хтела да открије своју тајну И осрамоти своју породицу. Колико год је Теодора покушавала да убеди девојку да је посвећена само Богу, толико је девојка још више жудела за младићем, лепим и храбром војником. Због стално Теодориног одбијања девојку је одлучила да јој се освети. Затруднела је са једним војником и пријавила војној власти да ју је Теодора, тј. војник у кога је била заљубљена, оставио у другом стању и да мора су да је ожени.

Теодора је одбила ово венчање не желећи да открије своју тајну, те је била осуђена на смрт због срамота коју је нанела девојци.

Тако се и десило. Млади војник( тј. Света Теодора )није желео да открије тајну до свог последњег даха и да доведе свог оца у тежак положај. Одведена је ван села и погубљена. Док је умирала, помолила се: "Господе нека моје године постану дрвеће а моја крв вода која залива" и одједном је настао поток јаке струје и брзе воде ...

По другој теорији Света Теодора је била Августа Теодора, кћи цара македонске династије Константина ВИИ, која је владала прерушена у мушкарца од 1055 до 1056. Августа Теодора се озбиљно разболела и умрла, како наводи Михајло ВИ Стратиотик, док ју је по мишљењу других он сам наводно убио и овде сахранио.

Неколико векова касније, око 12. века, овде је саграђена црква у спомен Свете Теодоре где су пребачене и сахрањене њене мошти. По завршетку изградње, 17 стабала дрвећа је израсло на крову, колико је Теодора имала година када је погубљена и тако је испуњена легенда о Светој Теодоре.

Чак и данас црква из цркве извире поток који се улива у реку Харадрос и који, иако мали по величини, импресионира сваког посетиоца који покушава да нађе објашњење за постојање 17 високих стабала на крову без трага корена испод крова у унутрашњости цркве.

Црква Свете Теодоре је јединствена појава и једна од најпознатијих и најзначајнијих атракција у Аркадији. Црква је саграђена између 1050-1100 у част мученице Теодоре. Налази се у близини села Васта код Мегалополиса, у идиличној зеленој клисури са густом шумом огромних храстова.

Сећање на Преподобну мученицу и девицу Теодору као локалну светитељку се увек славило у истоименој цркви до1952 године сваког уторка Светле недеље, а из непознатог разлога, који није сачуван по традицији. Од тада је одређено да се слави истог дана када и Преподобна Теодора Александријска.

Света Теодоро из Васте моли Господа за нас.

Напомена:

Захваљујемо на фотографијама Жаклини и Мији Трипуновој из Скопља