Један од симбола града Никшића је и Саборни храм Светог Василија Острошког. Ова светиња краси град под Требјесом већ више од 130 година. Храм је осмислио руски архитекта Михаило Тимофејевич Преображењски.

Да се храм сагради одлуку је донео Краљ Никола. Истовремено храм је подигнут у знак сећања на Црногорце и Херцеговце који су дали животе за ослобођење у периоду од 1875. до 1879. године.

Одлучено је да се Саборни храм, сагради на Петровој главици. Са тог узвишења доминира градом. Марта 1888. године почели су радови, а убрзо су и обустављени. Уследиле су године немаштине. Неколико година касније почела је да пристиже помоћ из Русије. Руски Цар и Синод Руске православне цркве помогли су наставак градње.

Митрополит Митрофан Бан 1895. године освештао је простор, а Краљ Никола положио камен темељац. Занимљиво је да за време градње храма ниједан радник није повређен, а били су изложени опасности током минирања и допремања камених блокова,  изградње куполе и звоника.

Свечано освештање Саборног храма Светог Василија Острошког обављено је 1900. године. Свечаности је присуствовало 12000 људи. Присуствовао је и Петар Карађорђевић са синовима Александром и Ђорђем.

У храму се налази јастуче Светог Василија Острошког, крст са честицом Часног крста и честице моштију Превлачких мученика.

Добро се зна да је управо Саборни храм Светог Василија Острошког почетна тачка кретања највеће православне литије Црне Горе и то 12. маја када се прославља чудотворац Свети Василије Острошки.    

Тако и пред крај 2019. године, услед немилих одлука државе према Српској православној цркви у Црној Гори, после свенародног Сабора разлиле су се реке људи, учествујући на литијама широм Црне Горе, са вером и надом да ће одбранити и сачувати светиње и при том молећи Господа и премилу Богородицу да одоле врагу и да светиње предају својим потомцима у наслеђе.

У овај храм необичне лепоте, саткан од белог камена, радо одлазим увек када сам у Никшићу. Дивно је бити на Светој литургији под белом куполом на Божић, Васкрс, Јовањдан, ... За овај храм везују ме и топли породични догађаји.

Са вером и молитвама Светом Василију Острошком и свим Светима, представивши овај храм, дајем мали допринос у борби да се сачувају светиње.

И на крају, подсетимо се поруке наших мудрих мислилаца: „Ко не зна прошлост, не разуме садашњост, нема будућност“ .

Аутор текста: Наташа Жмукић