Велика ларва Светог Саве Освећеног је изузетно значајна за српски народ. Овај манастир се налази на десној обали Кедронског потока који извире у Јерусалиму, протиче кроз јудејску пустињу и недалеко од манастира, улива се у Мртво море.

Свети Сава Освећени је један од највећих монашких ликова. Рођен је 439. године у Кападокији. 473. године на левој обали кедронског потока, свија своје молитвено гнездо. Када се 484. године око њега створило 150 монаха, прелази са леве стране на десну и полаже темеље манастира који ће у континуитету живети 1500 година!

Убрзо подиже цркву у оквиру манастира посвећену Благовестима и она ће постати његов католикон. Свети Сава Освећени се представио 533. године у 94 години живота

Пред своју блажену смрт Свети Сава Освећени, окупљеној братији монасима говорио је да ће после много времена, њихов манастир походити један монах, који ће бити из племићке породице, и који ће по њему добити име Сава. Том монаху треба дати Икону Мајке Божје Млекопитатељнице као и његов игумански штап и жезло.

После скоро седам векова, манастирску Лавру је на свом поклоничком путовању посетио наш Свети Сава. Три пута је целивао мошти Светог Саве Освећеног и три пута се понављала иста сцена. Игумански штап је падао пред ноге Сави а икона Млекопитатељница се покренула на свом постољу. Тада је братија испунила заповест свог духовног оца и предала ове светиње нашем Архиепископу. Иначе икона Млекопитатељница је једина обнажена икона на којој се види како Богородица доји Исуса Христа.

Друга знаменитост за ову Свету икону је њено место на иконостасу у Кареји у Савиној испосници где ју је однео Свети Сава. Мимо обичаја наше Цркве, а из велике љубави према Мајци Божјој, Сава је икону поставио на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Исуса Христоса, коју је зато поставио на леву страну царских двери.

Поред ове две светиње, Сави је дата и икона Богородице Тројеручице. Ову икону је иконописао Свети Лука и то на столу на којем су обедовали Богомајка и Господ наш Исус Христос. Њу је у овај манастир донео Јован Дамаскин. Овај велики борац за православну веру, придодао је трећу руку исковану у сребру икони Богородице, из захвалности за изцељење своје руке. Руку му је одсекао калиф јер није хтео да се одрекне Христа. Везао је марамом одсечену руку и целе ноћи се молио пред иконом. У молитви је заспао и уснио Пресвету

Богородицу, како му говори, да не треба више да се жалости, да му је рука зацељена, али да треба и даље да настави да пише у заштиту Светих икона.

Високо изнад манастирских зграда, налази се црква али и пећина где се подвизавао велики подвижник, Јован Дамаскин. У овај Свети манастир улазак женама није дозвољен, па су оне време проводиле у једном пиргу изнад манастирске ларве, који је подигао, а ко други него српски краљ Милутин!

По повратку из лавре Светог Саве Освећеног, обишли смо још један пустињски манастир, манастир Светог Теодосија. Он је смештен на главном путу ка Витлејему.

Свети Теодосије представља значајну личност у хришћанској цркви. Он је између осталог установио и уредио принципе монаштава. Био је велики чудотворац, болесне је лечио без обзира на којој су удаљености били. Веома је интересантна прича како је изабрао место где ће саградити цркву. Узео је кадионицу, у њу ставио хладно угљевље и тамјан и кренуо у Палестинску пустињу да тражи место где ће подићицркву. Одлучио је да то буде тамо где се угаљ у кадионици разгори, а тамјан замирише ваздухом. Када се то и догодило пришли су му и други монаси из пустиње и заједно са њима почео ја да гради манастир. У оквиру манастира у старој цркви су места упокојења Светог Теодосија и његове мајке, затим Свете Софије, мајке Светог Саве Освећеног, те мајке Светих Козме и Дамјана.

Пут нас је даље водио у манастир у Пољу Пастира. Стара црква је подигнута на месту велике природне пећине у којој су живели пастири. Ту смо целивали место са којег су пастири чули анђеле како им говоре: „ Слава Богу на висини и на земљи, мир људима добра воља“. После ових речи, а пратећи звезду на небу коју су видели и мудраци са истока, пастири су са јагњетом похитали и први даривали Христа. Први су Богомладенца значи видели пастири, уз значење да је Христос нада свих људи, великих и малих, богатих и старих.

Син Божји је постао човек, примивши на себе људско тело и људску душу да би људе спасао од греха, доносећи им мир и љубав и мирећи Бога са људима. Зато се сви хришћани за Божић поздрављају речима: „Мир Божји Христос се роди“! У маслињаку око цркве смо искористили прилику да се сликамо поред маслине која је старија од 2000 година. Можда је под њом лежао неки од пастира који је видео бебу Исуса!?

После обиласка ових дивних манастира, као шлаг на торти дошао је ред на Витлејем. Витлејем на јеврејском значи „град хлеба“. Налази сена реци Јордан, неколико километара од Јерусалима, и има око 30 000 становника. Пре 20 векова у ово место су пристигли из Назарета Марија и Јосиф. Римски цар Август је наредио да се према месту рођења предака попише становништво. Марија и Јосиф су били из Давидовог племена, а према неким изворима, он се родио у овом граду. Марија је била пред породом. Пошто су све куће и гостионе биле пуне, њима је остала само једна пећина на крају града, у којој су пастири гонили стоку за време невремена. Та пећина је највреднија и најдрагоценија светиња Витлејема!

Ноћ је била тиха , ведра и пуна звезда, када се пећина испунила великом светлошћу. Света Дјева Марија је родила Богодете Господа Исуса Христоса. Први за рођење сазнали су витлејемски пастири вођени до тада невиђеном звездом. Поклонили су се тек рођеном детету Христу. За Његово рођење сазнали су и мудраци са истока. И они су вођени до тада невиђеном звездом. Даровали су малом Исусу, злато, тамјан и измирну. Дан када се родио Господ називамо Божић. Да нема Божића не би било ни Васкрсења, ни Вазнесења, ни Духова...

Изнад ове Свете пећине цар Константин и царица Јелена су подигли цркву Рођења Исуса Христа. Пошто су Турци Османлије у храмове улазили на коњима, врата су зазидана, а остављен је толики пролаз да човек мора добро да се сагне и понизно уђе у цркву. Док сам уским степеницама силазио у пећину Христовог рођења са великим страхопоштовањем и вером, размишљао сам ко је све овде ходочастио пре мене?

Место где је Богородица родила Исуса означено је четрнаестокраком звездом. 14 је свети јеврејски број. 14 колена је од Аврама до Давида, 14 колена од Давида до пресељења у Вавилон, 14 колена од пресељења у Вавилон до Христа. Овде стоји натпис на латинском: „Овде је Дјева Марија родила Богомладенца Исуса Христа“! Узбуђење и потпуна испуњеност душе, док целивам место рођења, а све то уз појање наших монахиња, свештеника и поклоника, не може се описати, заиста се мора доживети. Преко пута звезде је олтар јасли, олтар на коме су клекли мудраци са истока да би се поклонили Исусу Христосу.

Мудраци са истока, Мелхиор, Гаспар и Валтазар, астролози, учени људи и звездочитачи, вођени до тада невиђеном звездом, по доласку у Јерусалим, прво су отишли код Ирода. Мелхиор је био из племена Симовог и долазио је из Арабије. Он је Исуса даривао златом као цара. Гаспар је био из Персије из племена Хамовог и он га дариваше тамјаном као првосвештеника и Бога. Валтазар је долазио из Египта из племена Јафетовог и он је Богодете даривао измирном као

Месију, избавитеља и човека. Преко три мудраца, преко представника сва три Нојева сина, Исусу се поклонио цео свет.

Уз цркву рођења, налази се и црква Четрнаест хиљада витлејемских младенаца. Гласови о рођењу новог цара већ су узнемирили све становнике овог града. Параноични Ирод мислећи да се рађа нови цар, који ће његов престо преузети, лукаво је замолио мудраце да када се поклоне том новом господару света, да га обавесте да и он то исто учини. Мудраци вођени Божјом промишљу, нису се вратили истим путем којим су и отишли, вођени звездом. Када је схватио да су га преварили, Ирод је наредио да се убију сва мушка деца у Витлејему до две године. Каже се да се плач чуо до Јерусалима. 14 000 невине витлејемске деце је побијено. Они су били први мученици за Христа, за Христово небеско царство, царство живота и радости без краја. То се све десило у ноћи Његовог рођења. Чуо сам да су кости нађене у овим пећинама ношене на ДНК анализу у Чешку и да је потврђено да се ради о костима старим више од хиљаду година.

Толико ствари смо чули и видели а прошао је тек први дан. Враћамо се у наш хотел који се налази на Маслиновој Гори и одакле пуца поглед на стари Јерусалим. Користим време да сведем утиске и да се читајући план за сутрашњи дан припремим за исти.

Наставиће се..... 

Аутор текста:

Милан Поповић