Кренувши на ходочашће светињама Грчке Цркве са oцем Михаилом, свима нам је највећа жеља и потреба била одлазак на Егину и поклоњење моштима светог Нектарија Егинског чудотворца и исцелитеља. Нисмо ни размишљали о једној чињеници која се неопажено провукла поред нас са првог групом ходочасника у септембру. Кренувши на ово ходочашће, ми смо поред њега, били поклоници још једног – ходочашћа и поклоњења тројици блаженопочивших Старца, највећих и најпоштованијих духовника Грчке цркве у 20 веку.

На новембарском ходочшаћу у шофершајбни нашег аутобуса поред иконе Пресвете Богородице стајала је Икона коју сам несвесно и „случајно“ понела, а на којој су приказана Три Старца. Вероватно је управо ова Икона допринела нашем отрежњењу и схватању да код Господа случајности непостоје. Поред светог Нектарија, сигурна сам да су нас управо њих тројица позвала, отворила пут и дозволила да целивамо и поклонимо се њиховим светињама.

Моја интезивније интересовање и сазнање за Три старца започиње оног тренутка када сам на дар са Свете горе добила икону на којој у Три Старца заједно. За старце Порфирија и Пајсија сам знала још од раније али старац Јаков Цаликис је за мене био непознат. Чак сам име поред његовог лика које је писало на грчком једва успела да преведем. Данима сам се дивила икони која је заузела посебно место међу другим иконама.

Три Грчка Старца, били су савременици и пријатељи, веома блиски и у тесној духовној вези. Указивали су велико поштовање један према другоме, али ипак издвајали су и указивали највећу послушност старцу Порфирију, који је први и за сада једини од њих проглашен за светитеља.

Постоји забележена прича да су стараци Пајсије и Јаков волели да причају па чак и проричу о последњим временима. Такву су писмену грдњу добили од старца Порфирија,  да им више никада није било на уму да се баве пророчаствима. Мудри старац Порфирије саветовао их је да творе љубав и воде рачуна о садашњости а да последња времена оставе Господу и његовом Божансвеном Промислу.

Нека ми опрости Господ и остала двојица Стараца али мени је преподобни Порфирије најдражи. Житије и књиге о његовом животу прочитала сам небројано пута, чак сам га једаном и сањала. Много га волим, када целивам Икону са његовим насмејаним ликом коју сам купила у манастиру Пантократор, посебно ме радост преплави и одмах се орасположим. Већ одавно га зовем Декица. Често му се молим и скоро сваки дан прочитам по неки део из његове књиге. Скоро сам имала неку тегобу и узела сам књигу са његовоим житијем, замолила Старца да ми помогне и насумице је отворила, писало је „нисам врачар ни пророк“. Невероватно! Тако ми треба, када се бринем за глупости и не препуштам своје бриге на Господа.

Ако би се са једном речју покушало да се опише старац Порфирије, онда би та реч била ЉУБАВ. Сав је био саткан од љубави и за све бољке и тегобе је преписивао лек који се зове "љубав према ближњем своме".

Синод Грчке Православне цркве уврстио га је у ред светих и одредио да дан његовог упокојења буде и дан када ће се он прослављати а то је 2 децембар.

Пар дана после његов проглашења за преподобног, један игуман светогорског манастира изјавио је да се духовник као што је старац Порфирије рађа један пут у 400 година.

Ништа случајно да оваква вест дође управо са Свете горе, као признање старцу Порфирију на његову чежњу и љубав прама Светој гори, на којој је замонашен а са које је због болести морао да оде. Цео свој монашки живот је провео „међу светом“, али му је душа била у светогорској пустињи Кавсокаливији.

Награђен је од Господа тиме да је своје последње дане земног живота провео у најдражој му Кавсокаливији, где се упокојио и где је и сахрањен.

Занимљив је и податак из његовог житија да када би причао о свом оцу, старац Порфирије истиче, да је Господ удостојио његовог оца да упозна светог Нектарија. Из ове реченице се може видети колико је Старац волео светог Нектарија  

Невароватна је и нимало случајно да је старац Порфирије био духовник старцу Нектарију Виталису, а да је Виталиса исцелио свети Нектарије Егински.

Старац Порфирије био је духовник и игуманији манастира Пантоктарор мати Стилијани. За овај манастира Старац је изајавио да је највећа Светиња на тлу Грчке. Мати Стилијана када прича о њему назива га Старчић.

Неразмишљајући о датумима, посетили смо манастир Пантократор, 1 децембра, баш вече пред Славу преподобног старца Порфирије. Игуманија и монахиње дочекали су нас са радошћу и славским послужењем. Дуго нам је причала о старцу Порфирију и поново истакла колико је волео нас Србе. Изнела нам је на целивање његов Крст и епитрахиљ, који се никада не износе. Отац Михаило и ми поклоници никада нећемо моћи да искажемо захвалност старцу Порфирију за дар које нам је преко игуманије Стилијани послао. Велика благодат је те вечери била на нама, десило се и једно исцелење.

Занимљиво је било и то што нам је игуманија Стилијани непрестано помињала и нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Поновила је колико је Старац  волео и поштовао нашег Павла.

На растанку поред благослова и љубави коју нам је поделила, спремила нам је и нешто хране за пут. То ме је подсетило на стари заборављени српски обичај, да када драги гости дођу издалека на Славу, пред повратак кући спреми им се нешто од хране, да им се нађе уз пут, ако огладне.

Касније док смо уз пут у аутобусу огладнели, и делили храну, оцу Михаилу је стигла порука да је управо на данашњи дан 1. новембра 1990. године владика Рашко призренски Павле изабран за Патријарха Српског.

Мати Стилијана, живи скенер, све она зна а да јој се не каже. Ништа за чуђење када се зна да ју је замонашио и цео живот био духовник старац Порфирије. Све дарове, љубав и сву мудрост, даровану јој од Господа, наследила је од старца Порфирија Кавсокаливита.

На овом ходочашу упознали смо двоје духовне деце преподобног  Порфирија, старца Нектарија Виталиса и игуманију Стилијани. Годинама их је старац Порфирије подучавао, чувао и преносио им дарове, да нам буду путоказ и светило  у овим чудним и посрнулим временима. Порфиријев дух, живи кроз њих и дарује се нама, малима и раслабљенима.

Све време док описујем Старца и његова духовна  чеда,  желела бих али не смем да поменем реч „прозорљивост“ јер ћу бити опоменута од Старца Порфирија, да „он није ни пророк ни врачар“.

Не бих волела да увредим Декицу, јер нека ми Господ и остала двојица Стараца опросте али њега – Порфирија највише волим.

Наставиће се... Кликните да прочитате
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - ТРИ ГРЧКА СТАРЦА - други део                                                                                                                                                                                                                Аутор текста:

                                                                                                                                                                                    Оливера Обрадовић