Полетели смо са ваљевског аеродрома, из села Дивци. Лет нас води према Тополи, поред Рудника ка Крагујевцу и Јагодини па до Параћина. Уживајући у погледу који се пружао из малене Цесне, свако је са својим мислима посматрао наизменично смењивање дивних пејзажа и кровова зграда и кућа. Одредишни аеродром се налази у селу Давидовац које се налази код Параћина и само је пар километара од  манастира Лешје. Што би пилоти рекли, манастир Лешје је тик уз "школски круг" аеродрома Параћин. 

Са овог лета памтићемо и једну анегдоту. Наиме, један од свештеника који је био у авиону, први пут је летео у свом животу. Све му је то било ново и помало страно. Током лета, отац је био у молитви и негде око планине Рудник, на висини око 4000 стопа (1300 метара), пилот га је питао: "Оче, да ли сте икад били ближе Богу". Отац се замислиио и мудро одговорио: "Питање је помало дволично, али на оба питања, одговор је потврдан!". Слава Богу, молитве су биле услишене, и ми смо убрзо слетели на одредиште. Племенити циљ посете светиње сада нам је био на само пар километара.

Лет нам је трајао 45 минута, а за ту исту релацију би колима путовали нешто мање од 4 сата. Што је кад урачунамо и време за повратак баш напорно.

Љубазни такстиста нас је већ чекао на аеродрому, те смо одмах наставили наш пут до манастира Лешје. Стигли смо брзо и што је најважније, стигли смо одморни и спремни да упијемо што више духовне благодати које пружа манастир Лешје.

Заштитница ове свете обитељи је Мајка Божија којој је посвећена главна манастирска црква. Слава манастира је празник Покрова Пресвете Богородице, који се обележава 14/1. октобра. Сваке године уочи овог празника Црква Уб организује поклоничко путовање у манастир  Покрова Пресвете Богородице код Ђуниса, недалеко од  Крушевца, на свеноћно бдење и Литургију поводом овог празника. На овом ходочашћу незаобилазна је и посета манастира Лешје.

На самом улазу у манастир налази се масивна камена капија са дрвеним вратима. Наспрам капије пружа се диван призор врло лепо уређеног извора лековите воде и омање језеро са пастрмкама. Температура воде је 12 степени Целзијуса преко целе године у којој отац Јован, јеромонах у манастиру, погружава децу током Свете тајне крштења. Проласком манастирске капије нашли смо се у порти и изгубили додир са спољашњим светом. Мир, тишина, жубор воде оближњег потока, све што је човеку потребно да се приближи Господу и никада не одступи од њега због овоземљаских брига.

Са десне стране улаза у манстир налази се богато снабдевена манстирска продавница у којој се могу купити воштане свеће, иконе, тамјан, мед. Такође, продавница обилује разноврсном духовном литературом, од молитвеника и акатиста до житија великих Божијих подвижника и других богонадахнутих књига које у човеку буде жељу за сједињењем са Христом. У порти манастира дочекао нас је отац Јован. Манастир Лешје је данас женски манастир који броји десетак монахиња и два јеромонаха.

Отац Јован је раније био сабрат манастира Раваница, а од 2004. године се налази у манастиру Лешје. Изванредним организационим способностима и грађевинарским умећем, отац Јован је започео обнову овог манастира који датира још из XIV века. Манастир се у историјским изворима први пут спомињем средином XIV века и сматра се да га је подигао жупан Вукослав. Последњи пут манастир Лешје спомиње се у списима турског пописа с почетка XVI века. На темељима некадашње манстирске цркве отац Јован подигао је уз помоћ приложника са свих страна света садашњи храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. Поред ове Богородичине цркве налази се нови храм посвећен светом Јовану Богослову. Између две цркве је велики крст испод кога почивају остаци лешјанских монаха и хришћана који су мученички пострадали од Турака средином XVI века. Сматра се да је манастир опустошен и разорен приликом тог покоља. У порти манастира налази се велики звоник, као и нови конак за монахиње који је у изградњи. 

У ризници манастира Лешје налази се неколико светиња, као што су честица Часног Крста Господњег, делић моштију једног од 40 светих севастијских мученика, као и мошти још неколико светитеља, епитрахиљ и надбедреник светог Јована Шангајског. У једном од храмова налази се кивот са моштима светог Флавијана који нам је отац Јован отворио како бисмо целивали дивног угодника Божијег. Из кивота се шири благоухани мирис својстен светитељима Господњим. Свима који се молитвено обраћају светом Флавијану Господ дарује исцељење и оздрављење од разних душевних и телесних болести.

Након обиласка манастирског комплекса и духовног окрепљења отац Јован нас је позвао да му се придружимо на ручку. Уз богато припремљену трпезу и чашицу шљивовице произведене у Швајцарској, разговарали смо са оцем о ширењу православља и духовности и начинима да се народ упути на стазу која води ка Царству Небеском. Обзиром да је сајт Цркве Уб један од начина да се свим људима пружи прилика да на један технолошки савремен начин спознају Господа, указали смо оцу Јовану на нашу борбу за православље (УРЕДНИЧКИ ТИМ - МИСИЈА И ВИЗИЈА ТИМА - кликните на линк). Изненађен начином на који покушавамо да помогнемо људима да нађу своју пут до Господа, отац је одлучио да нам помогне у нашој мисији ширења православаља и да постане нови духовник сајта Цркве Уб, како би својим саветима помогао свима којима је помоћ потребна.

Духовно и телесно окрепљени, поздрављамо се са оцем Јованом и напуштамо светиње манастира Лешје до поновног доласка. Испуњени истинском радошћу поново прелећемо густе шуме, ливаде, оранице, кровове кућа и слећемо у Дивце надомак Ваљева. Захвални Господу што нам је подарио несвакидашње леп дан растајемо се до поновног сусрета и неког новог ходочашћа, а све у славу Божију!

ЛЕТ КА ХОДОЧАСНИЦИМА - ПРЕТХОДНО АВИОНСКО ХОДОЧАШЋЕ - кликните да прочитате

Аутори чланка

Душан Петровић
 и

Анђелка Кузмановић