На поклоничком путовању у трајању од једне седмице група ходочасника је уз Божију помоћ а Благословом Преосвештеног Епископа ваљевског Г. Исихија, обишла све најважније светиње Свете Земље почевши од Светог града, Јерусалима који представља цивилаизацијски и културини центар Света све од рођења Сина Божијег, Исуса Христа због чега се назива и други Рим јер постаје стециште читаве цивилизације а уједно и град у коме све почиње и све се завршава. Изузетна је част посетити један такав град који у оквиру својих зидина крије највеће светиње три велике религије, пре свега Хришћанства а онда и Ислама и Јудаизма. Приликом посете сваком од Светих места свештеници су читали јеванђеље и одржали беседе о догађајима који се односе управо на та места те су верници имали потпуни доживљај и библијску причу као подлогу која прати место на којем су се нашли. Нека од најважнијих светиња које су ходочасници имали прилику да посете су Храм Васкрсења Христовог где се налази гроб Исуса Христа, Голгота- место распећа, плоча миропомазања као и ризница где се налази остатак Часног Кртса, затим Гору Кушања где је Господ кушан 40 дана од стране Сатане, место где је гавран хранио Светог Илију 6 месеци у кањону Вади Келт, манастир Светог Герасима, реку Јордан где је Свети Јован Крститељ крстио Сина Божијег а где су се верници погрузили и помолили за опроштај грехова, манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи, манастир Марије Мгдалине на Маслинској гори коју је Господ исцелио од седам нечастивих демона и којој се први јавио, улицу Бола (Via Dolorosa), Кану Галилејску, место рођења Богомајке, гору Тавор где се Господ пред својим ученицима преобразио показавши да је Истинити Бог, итд.

Већ другог дана ходочашћа, у Свету Недељу, 11. септембра 2022. године верници су имали прилику да се причесте светим тајнама, Телом и Крвљу Гопода Бога на спасење отпуштење грехова у Вилтлејемској пећини, месту рођења Исуса Христа. На истом том месту поред Литургије на арапском и грчком језику Божанска Литургија је служена и на српском језику уз саслужење протонамесника, оца Зорана Марковића који је добио благослов за служење од Његовог Блаженства јерусалимског Патријарха Теофила III. Такође свештеник Зоран је саслуживао и у храму Мајке Божије, пресвете Богородице у Гетсиманском врту где се налази гроб пресвете Богородице. У храму Мајке Божије протонамесник Зоран Марковић прочитао је Свето Јеванђеље на српском језику.

Поклоници Свете Земље посетили су и манастир Светог Саве Освећеног, патронима српског Светог Саве. Манстир Светог Саве Освећеног је у многоме везан за спрску историју пре свега по томе што је сам Свети Сава на свом другом поклоничком путовању у Свету Земљу посетио управо лавру овог манастира који је донирао и постао његов сабрат. Манстирска лавра Светог Саве Освећеног је била под управом српског монаштва чак 130 година, све до крсташких похода и продора Турака на блискоисточни простор. Према живом предању, Свети Сава Освећени оставио је завештање да се након његове смрти његова патерица преда архијреју царскога рода и истог имена када буде дошао у манастир. Када је Свети Сава први пут посетио овај манастир 1229. године ово завештање је испуњено. Тада је Свети Сава српски поред патерице добио и икону Пресвете Богородице Тројеручице која се данас чува у манастиру Хиландару као и икону Богородице Млекокопитатељице, која се чува у испосници Светог Саве у Кареји, на Светој Гори.

Посета Светој Земљи, где је свој овоземаљски живот провео Господ наш, Исус Хрисотос је сан сваког верујућег хришћанина те је у том смислу велика част, одговорност као и благодат посетити једно такво место, најсветије место на планети. Такво искуство се не може препричати речима већ се једино може осетити присуством Бога у срцу јер је Господ велики и велика је слава Његова. Присуство Гопода Бога, Цара Славе и Његове Божанске енергије најприсутније је управо у Светој Земљи али Господа треба пронаћи у свему и осећати његово присутво свакога дана ма где се налазили, било да је то Света Земља или било које друго место на Земљи.

Студент српског језика и књижевности

Александар Бошковић