Старац Јаков Цаликис о поштовању Светитеља

ХОДОЧАШЋА У НАЈАВИ - ПУТЕВИМА ХОДОЧАСНИКА - кликните на линк и упознајте наша ходочашћа

Кликните за претходни текст СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ - ТРИ ГРЧКА СТАРЦА - први део

Кликните за претходни текст СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - ТРИ ГРЧКА СТАРЦА - други део

Када смо, са групом ходочасника, касно једне септембарске ноћи, стигли у манастир светог Давида Евијског, у чијој се порти налази гроб старца Јакова Цаликиса, многи од нас нису знали у какву светињу долазе и како великом духовнику се поклањају. Искрено, ни сама о старцу Јакову нисам знала готово ништа, ако се изузме оно мало што сам о њему прочитала и чињеница да сам често целивала његов лик на икони Три старца.

Нисам знала разлог, али се речима не може описати колико сам желела и имала потребу да посетим овај манастир и поклоним се гробу овог великог духовника. Сада, када се у сећању вратим у то време, мислила сам да никада нећу имати прилику да се поклоним светињи овог богомудрог и многим врлинама украшеног старца. Вероватно да је моја жеља ипак, била јача него сумња, па ме је Господ удостојио да посетим овај евијски манастир.

Информација, коју је саопштио отац Михаило, о светињама којима ћемо се на нашем путу поклонити, те да је планирана и посета Евији и манастиру светог Давида, за мене је представљала велику радост.

Када сам те септембарске вечери, пошто смо се сместили у конак манастира, отворила прозор собе која ми је била додељена, прво што сам у порти угледала,била је светлост, на први поглед, слична оној коју даје свећа. После пар секунди сам знала... та светлост је упаљено кандило на гробу старца Јакова Цаликиса. Осетила сам велику радост и схватила да ме је старац Јаков позвао и довео у свој манастир. Ту ноћ сам спавала врло мало, али је то био сан јагњета. А када је пре свитања, манастирско звоно јако ударило, сви смо поскакали и похитали у цркву на Јутрење и Литургију. Поклонили смо се икони заштитника овог манастира, светог Давида Евијског. Негде сам прочитала да се њему старац Јаков највише молио и осећао блиску, нераскидиву везу са овим подвижником из шеснаестог века. Он му је био узор и старац се често склањао у пећинске испоснице светог Давида, у врлетима евијских планина.

Након Литургије, поклонила сам се гробу старца Јакова који се налази између храма и његове келије. Неколико минута сам се искрено молила поред гроба. На позив једног монаха, отишла сам на послужење, па потом са нашом групом у обилазак келије старца Јакова, до које нас је одвео отац Никодим, старчево духовно чедо и његов келијник. Цео свој монашки живот и последње године старчевог земног живота, отац Никодим је провео уз њега. Када нам је отворио келију која се иначе ретко отвара, из ње се осетио посебан мирис. Привучени овим миомиром, потрчали смо унутра, али нас је отац Никодим задржао на вратима, где је почео да беседи о свом духовном оцу, Јакову Цаликису.

Старац је од детињства био благочестив и обдарен од Господа да чини чуда. Замонашен је у младим годинама и цео свој живот провео је у манастиру светог Давида, на острву Евија. Дуго година, био је и игуман ове велике светиње. Светог Давида старац је називао својим заштитником и узором. Непрекидно му се молио данима и ноћима, налазивши у њему највећу утеху и покушавајући да следује његовом врлинском животу.

Када би имао неки проблем, молио се светом Давиду и молитве су му најчешће биле услишене. А ако би се се десило да свети Давид касни са одговором, старац Јаков му је детињасто љут, претио да ће напустити манастир и заувек отићи са Евије. Када би пак, чуо за неке велике несреће или болести, молио се светом Давиду и светом Јовану Русу, али на начин и речима које никад нисмо чули, безазлено као дете, чак и помало смешно: „Свети Давиде, помагај, а и ти свети Јоване Русе дођи, ти си млађи, брже трчиш, пре ћеш стићи од старца Давида“. Невероватно! Смешно или не, оваква молитва Јакова Цаликиса небројано пута била је услишена.

Велику љубав старац је осећао и према светом Јовану Русу. Често му је одлазио на поклоњење у Неа Прокопи. Забележено је да, када би му се старац Јаков поклањао, свети Јован Рус би мењао положај моштију, померао би се и окретао главу према старцу и његовој молитви. Ова прича не чуди, ако се зна какав је старац Јаков био подвижник и молитвеник. Цео свој живот водио је борбу са демонима, чак су га и физички нападали. Ујутро је често излазио из своје келије уморан и сав у модрицама од напада демона који су га непрекидно узнемиравали. Молитвама је изгонио демоне из запоседнутих људи, а касније су ти исти демони њега нападали.

Све прилоге које је добио, делио је сиромашнима и болеснима. Имао је једну торбу са новцем која се никада није празнила. На необјашњив начин дешавало се да, колико би новца из ње било узето, толико би поново долазило у ту врећу. Нама необјашњиво, старцу Јакову је све било јасно, зато га је Господ и удостојио толиким даровима.

Исцелитељ и молитвеник, ноћи и дане непрекидно је проводио у молитви. Цео свој живот провео је у манастиру светог Давида Евијског, помажући унесрећенима и молитвама лечећи болесне. Испуњен светлошћу и божанском мудрошћу, овај скромни старац за себе је говорио да је неписмен и грешан, али сви људи који су били у прилици да га сретну, остајали су запрепашћени његовим врлинама и даром од Господа да спозна и чита тајне људских срца. Светост се сакрити не може, доказ за то је велики број поклоника и духовне деце, која су напросто трчала по помоћ у манастир код свог неуморног исповедника и духовног оца.

Старац Јаков је био и велики поштовалац светог Нектарија Егинског. Постоји прича да му се свети Нектарије, на дан своје канонизације, јавио у олтару цркве светог Давида и са њим одслужио целу Литургију.

На Евију, у манастир светог Давида, прелазећи стотине километара, са Атоса су, по савете долазили светогорски монаси, садашњи архимандрити и игумани појединих грчких манастира.

О како великом духовнику говоримо, показује и изјава светог Порфирија Кавсокаливита који је после упокојења свог пријатеља и брата у Христу, старцa Јакова, изјавио: „Старац је био један од највећих духовника и светитеља двадесетог века.“ Неку посебну радост и умилење осетила сам пошто сам чула ову реченицу, која представља велику похвалу и признање старцу Јакову, изречена од стране, мени посебно драгог, светог Порфирија Кавсокаливита.

После неких пола сата беседе о старцу Јакову, отац Никодим је дозволио а уђемо у келију и целивамо кревет, епитрахиљ, крст и још доста личних ствари старца Јакова. Били смо пресрећни, у очима нам се огледала радост.

Старчеву келију и манастир напустили смо у посебном расположењу, срећни, а ипак замишљени због дарованих нам благодати, које смо у манастиру светог Давида незаслужено добили. Често се сетим ове велике светиње, смештене у врлетима евијских планина. Слика оне прве ноћи проведене у манастиру - призор кандила које непрекидно гори на старчевом гробу, трајно ми се урезала у памћење, ум и душу.

Старац Јаков Цаликис још увек није проглашен за светитеља. Друга два старца о којима сам писала, свети Порфирије Кавсокаливит и свети Пајсије Светогорац, уврштена су у диптих светих Православне цркве.

Икону Три грчка старца целивам свако јутро. Посебно сам захвална Господу, што ми ју је даровао и што су ми молитве пред њом отвориле пут покоњења светињама тројице стараца, по многима највећих грчких духовника двадесетог века.

Господ је милостив, па се надам да неће протећи много времена и да ће старац Јаков Цаликис бити проглашен за Светог.

Иако још увек старца Јакова не можемо званично сматрати светим, његова светост се осећа. Светлост и топлота са гроба старца Јакова шире се, обасјавајући и грејући васељену. Прелазећи хиљаде километара, стижу и до нас, како би могли да душом и срцем осећамо да се старац Јаков, скупа са своја два брата, светим Порфоријем и Пајсијем, моли пред престолом Творца за нас, мале и грешне.

           Аутор текста:

                Оливера Обрадовић 

Испод су линкови на текстове о Ходочашћу на Егину. Прочитајте утиске са претходних ходочашћа, погледајте фотографије, дајте нам своје предлоге и коментаре. Учините Богоугодно дело и ширите даље нашу Православну веру.

КЛИКНИТЕ и прочитајте ПРВИ ДЕО - СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - СОЛУН

КЛИКНИТЕ и прочитајте ДРУГИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - АТИНА И КАМАРИЗА

КЛИКНИТЕ и прочитајте ТРЕЋИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - ЕГИНА

КЛИКНИТЕ и прочитајте ЧЕТВРТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР

КЛИКНИТЕ и прочитајте ПЕТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МАНАСТИР СВЕТОГ ДАВИДА ЕВИЈСКОГ

КЛИКНИТЕ и прочитајте ШЕСТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - СВЕТИ ЈОВАН РУС

КЛИКНИТЕ и прочитајте СЕДМИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МЕТЕОРИ

КЛИКНИТЕ и прочитајте ОСМИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - СВЕТА ПЕТКА

КЛИКНИТЕ и прочитајте једно лично искуство - СПАСЕЊЕ И ИСЕЉЕЊЕ НА ЕГИНИ

КЛИКНИТЕ и прочитајте утиске са једног од претходних ходочашћа на Егину