Ходочашће, странствовање или поклоњење  хришћана светим местима настало је још у првим вековима хришћанства.

Сматра се да су свети Апостоли, ученици Христови, одлазећи у Свети град, Јерусалим, на поклоњење Гробу Господњем и ширећи Спаситељево предање, заправо били први ходочасници у историји хришћанства.

Једна од најзначајнијих ходочасница била је света царица Јелена, мајка равноапостолног цара Константина, која је приликом ходочашћа у Јерусалим и поклоњења Гробу Господњем, недалеко од Голготе, пронашла крст на коме је Господ Исус Христос разапет.

Од првих векова па до данас, ходочашће у Свету земљу представља подвиг, а у исто време и велику жељу да се, носећи Свето Писмо, посете места где су Господ Исус Христос и Пресвета Богородица живели, којима су ходили, проповедали, где су умрли и Васкрснули.   

Само ходочасници који одлазе у Јерусалим на поклоњење  гробу Господњем, добијају грамату са печатом Јерусалимске патријаршије и испред свог имена, а њихови потомци испред презимена, могу додати одредницу Хаџи.

            Они се још називају Паломници и означавају носиоце палминих грана, тј. путнике ка гробу Господњем, који су се удостојили Божије милости, симболично, држећи у руци палмину грану, поздраве Христов улазак у Јерусалим.

Аутор текста

Оливера Обрадовић