КЛИКНИТЕ да прочитате први део текста од Уба до Хиландара пешака.

Четвртак, 13. јун, шеснаести дан поклоничког путовања. Изашли смо из клисуре и осетили дашке морске климе. Топлије је, мирис мора се осећа. Близина циља такође. Готово 37 километара до Санданског, па повратак у Благоевград, на задње ноћење у Бугарској.

У петак, нешто после поднева, стижемо на гранични прелаз према Грчкој, у месту Кулата. Трошимо преостале леве на гориво и улазимо у Грчку, у месту Промахонас. Аутопутем десетак километар до изласка из клисуре, завршавамо још један дан пута. Укупно, преко 580 километара. Одлазимо у Врасну која ће нам бити база за одмор у наредних шест дана, све до доласка на циљ, у Уранополис. Купање у мору, али и невреме са кишом у току ноћи.

Рекао сам већ да нам је план био да путовање завршимо у Мило Арсеници, али смо током пешачења план променили и одлучили да идемо до Уранополиса, а да препешачимо и део пута на Светој Гори, од луке до манастира. Још само око 165 километара. Одредиште је ту, надомак руке. Снаге имамо, физичке довољно, духовне још и више. Само да нас благи Господ сачува од повреда, да буде уз нас као што је био сви претходних дана, готово три недеље. У успех ходочашћа више нисмо сумњали.

Дошли смо до места на коме смо претходног дана стали и трасом незавршеног аутопута (звучи познато) и локалним путевима, по великој врућини прешли тридесетак километара до малог места Ано Камила. Када смо се вратили у Врасну, решили смо да не одмарамо у недељу, већ да пешачимо и смањимо преостали део пута на испод сто километара.

У недељу, од Ано Камиле, преко Скоутарија, Нигрите (прелепо место) и Терме, дошли смо до цркве Свете Параскеве, у шуми, у брду. По великој врућини препешачили смо 37 километара и ушли у задњу „стотку“. Колико год да смо се обрадовали кад смо прешли првих сто, још више нас је радовала чињеница да смо препешачили 650 и да нам је остало још само 97 километара.

Још три дана до циља. Делује нам нестварно. Чиме смо заслужили толику милост Божију да без имало проблема дођемо на дохват циља?

Пут од цркве Свете Параскеве до Врасне био је прилично напоран. Успони су се смењивали до тренутка када смо угледали море. Овога путе не из аутомобила, већ са брда које смо управо прешли. „То је онај тренутак о коме сам сањао“, рекао сам Милану. Величанствен доживљај.

Уторак, устајемо јако рано да бисмо избегли врућину. Стратос, Олимпиада и дуг успон према Стратонију. Док смо се пењали, сетио сам се савета Оца Сретка из Цветојевца. Рекао нам је, да када нам буде тешко, док пешачимо изговарамо речи молитве „Исусе Христе сине Божији, помилуј мене грешнога“. Један корак, једна реч. Више од стотину пута у себи сам изговорио молитву, када смо наишли на чесму и хладну воду, преко потребну уморним ногама и жедним грлима.

После освежења, скренули смо са магистралног пута и пошли шумском стазом да се спуштамо ка Стратонију. Да нема лаког пута видели смо убрзо. Ројеви пчела из кошница и готово непремостива провалија, били се нам искушења до силаска у Стратони. Вођени Божијом руком и те смо препреке савладали, стигли у Стратони где је термометар показивао 39 степени у хладу. Али, остао је још само један дан хода и никаква врућина није могала да нас заустави.

Задњи дан пешачења, од Стратонија до Уранополиса почели смо у рано јутро, по мраку. Тачно у подне, Гута нас је дочекао испред табле на којој је писало Уранополис. Честитке, фотографисање, камера...па одлазак до куле у луци одакле испловљавају бродови ка Светој Гори.

Стигли смо на циљ. Двадесет четири дана по поласку, двадесет два дана пешачења, 744 пређена километра. Здрави, весели, расположени, пуна срца. Захваљујемо се милостивом Господу Богу и свима вама који сте били уз нас и давали нам подршку. Захваљујемо и онима који су сумњали у наш успех, њихова сумња давала нам је додатну снагу.

Два дана одмора у Уранополису била су нам тежа од пешачења, верујте на реч. Направили смо план да покушамо да на Свету Гору допловимо из Јерисоса, а не из Уранополиса. Улазак у хиландарску луку или у луку манастира Есфигмен подразумевао је краће и лакше пешачење по Светој Гори, до манастира Хиландар. У суботу нам се у Уранополису придружио и Благоје, узели смо визе и отишли у Јерисос.

Брод је био спреман, испловиће. Нисмо имали резервацију, али су нас љубазни капетан и његов помоћник примили када смо им рекли колико смо препешачили. Пун бродић „Свети Атанасије Атонски“ испловио је по мирном мору. Још мало више од сат времена и ступићемо на тло Свете Горе.

Да све не буде потаман, потрудио се непомјаник пославши лично Посејдона, још увек љутог на православне хришћане који су му, без борбе и капи крви, преузели бисер Медитерана, планину Атос испод које је миленијумима господарио морем.

Таласи су бацали бродић као љуску орахову, мучнина и избледела лица. Ипак, стижемо у асану манастира Есфигмен и лаганим ходом прелазимо задња три километра, делом и Путем векова.

Улазак у Хиландар и спокој у телу и души које ово свето место доноси. Радост због оствареног циља неизмерна је. Све остало је немерљиво са тим осећањем.

После поподневног одмора, уследила је кратка вечерња служба и вечера. Бденије уочи Духова је почело у девет увече, с првим мраком. На жалост, због умора и исцрпености од мучнине на броду, нисмо дочекали крај Бденија, али смо на Литургији били поптуно спремни да се предамо благодетима које недељна служба са собом носи. Ја сам се причестио и тако заокружио ово величанствено путовање, захвалан Богу што је услишио моје молбе и жељу да успемо у овом подухвату.

Захваљујемо Богу на милости којом нас је обасипао све време поклоничког путовања, захваљујем Милану који је духовно ставио испред материјалног и придружио ми се у овом подухвату, сам то не бих могао. Захваљујемо Мирославу и Гути на подршци током путовања.

Захваљујемо свима вама који сте нас подржавали, породицама пре свега и нашој браћи са којима смо задњих неколико година походили Свету Гору. Захваљујемо се Оцу Милану на молебану и Оцу Сретку на гостопримству. Захваљујемо братству манастира Хиландар на благослову и дочеку. Захваљујемо свима онима који су нам, свако на свој начин, помогли да успемо.

Уб, јул, лета Господњег 2013. 

Аутори текста:

Браћа Јордан и Милан

КЛИКНИТЕ и прочитајте искушења на АВИОНСКОМ лету који је био подршка ходочасницима.