ХОДОЧАШЋА У НАЈАВИ - ПУТЕВИМА ХОДОЧАСНИКА - кликните на линк и упознајте наша ходочашћа

Вратили смо се на време за вечерњу молитву и литију која сваке вечери уз Богородичино правило пролази Светом Канавком. Литија  тј. Крсни ход је уобичајен у руским манастирима након вечерње молитве и  завршава целивањем иконе испред манастира. Али ова литија је посебна, не само по броју монаха и мирјана у њој него и по томе што ходате стопама Пресвете Богородице, ходате по стази којој антихрист неће моћи ни да се приближи, ходате испод Престола Господњег.

Света Канавка је «канал» дуг 740 метара ископан по жељи Пресвете Богородице за заштиту хришћана последњих времена. Сама Мајка Божја је наредила копање, а због слабости монахиња сам Свети Серафим је започео копање иако је већ био у Царству Небеском. Канавка се, кажу, налази испод Престола Господњег, и сваке ноћи после 3 сата, Пресвета Богородица пролази њоме, а свако ко прође Канавком молећи 150 пута Богородице Дјево, Пресвета Богородица узима под своју заштиту. Ово правило је такође оставила сама Царица Небеска.

Света Канавка се по сведочењима астронаута види и из свемира као огњени стуб у облику круга који се протеже у Небеса. Унутар Канавке се ради нови храм – Храм Благовештења за који по Хиландарским преводима тврде да ће бити Вазнет на Небеса током последње овоземаљске Литургије.

Мере за овај храм је такође дала Пресвета Богородица. Он је скоро завршен и ове 2015. ће започети богослужење у њему. Који ће храм бити Вазнет Бог зна. Ја верујем овај јер је у Канавци заштићен.

Дали смо прилог за изградњу новог храма и добили грамату. Наша имена ће у том храму бити помињана док је света и века! А молитве наше су уткане у темеље светиње.

Једва сам чекала вечерњу службу, миропомазање, благослов Игуманије Дивијевске обитељи док руком дотакне главу ходочасника и Канавку! Литија је кренула око храмова, конака, кухиње, музеја и полако се попела на Свету Канавку! Исусова молитва ме је одржавала до Канавке да не полетим од милине, а онда сам узела обућу у једну руку, бројаницу у другу и почела. Корак по корак, молитва по молитва, 150 пута Богородице Дјево, поклон крсту, па опет. 

Црне птице су се узнемириле, грактале, летеле изнад белог храма, Храма Преображења Господњег. Људи су у реду ходали и молили се, стотине и стотине људи, у исто време, са истом молитвом... Нестварно!!! На крају, целивање иконе, сухарики и света земљица са Свете Канавке за здравље и благослов.

Говорио је Свети Серафим: «Ко Канавком једном прође, све му је ту, и Атос, и Јерусалим и Кијев!» Толика је то светиња!!! Ту је и прошлост, и садашњост и будућност! Сила свих светиња!

Слава и хвала Богу што сам прошла том стазом, тим стопама не једном, него три пута сваког дана проведеног у Дивијеву. Три пута у име Оца и Сина и Духа Светога! За здравље мојих најмилијих! Слава Теби Господе! Слава Теби! Пресвета Богородице спаси нас!

И дан данас кад ходам улицом и молим Богородице Дјево душа ми се бар једном дневно врати на Свету Канавку.

Да милост Божја није никад издвојена, него потпуна показало се на повратку у конак. Ујутро смо видели старијег човека како држи икону Мајке Божје и Богомладенца и седи поред пута. Помислила сам проси, а ја немам рубаља код себе, немам му шта дати, стидљиво сам погнула главу и прошла. Баш ме је било срамота! Међутим, Бог је одлучио да се на томе не заврши.

Увече, у другој улици, опет наилазимо на истог човека. Ја му прилазим, овог пута имам рубље, и пружам новац. На то ми он одговори да он не проси, него држи Свету икону на целивање. Икона је освештана на Појасу Пресвете Богородице када је Појас са Свете Горе донет у Русију. Он нуди икону на целивање, дели милост са другима, дели љубав, дели благослов! Стоји поред пута и чека! Чека оне који ће му прићи! Каква срећа! Хвала Ти Мајчице на милости Твојој!

Посебну димензију ходочашћима у Русију дају сусрети са људима. То су увек посебни сусрети, сваки има неку поруку и сваки носи неизмерну љубав браће у Христу. Тамо осетите да сте дуго очекивани брат који је напокон дошао у посету. Душе се сретну и обрадују, неизмерно обрадују!  Тамо су ми рекли: «Поклон Србији!» неколико пута, а ја сада кажем:

«Поклон Русији!»

Крај

Аутор текста:

Наташа Илић Миловац