У православном свету острво Андрос познато је по великом броју цркава и манастира који се налазе на његовом тлу и у којима се у новије време пројављују Чуда Божија кроз мироточење икона и моштију светих. У унутрашњости овог острва у цркви посвећеној Св.Николи чудотворцу, налази се мироточива икона Пресвете Богородице. Даље у наставку овог текста покушаћу да опишем један догађај боље рећи Чудо које се од ове иконе десило.
Док је већина наше групе посетила манастир Благовести на Тиносу, једна група поклоника, њих петоро, на своју иницијативу искрцала се на острву Андрос.
Групу су сачињавали: један Србин који је дуго живео у Грчкој, сада је настањен у Чешкој и ожењен је чехињом која је примила Православну веру, њихове две ћерке и једна верујућа српкиња из Босне.
Удостојени Благослова Пресвете Богородице, чули су за Чудотворну икону Богородице и кренули су да јој се поклоне.
После искрцавања са брода, унајмили су такси и након сат времена вожње стигли пред цркву Св. Николе. У манастирској порти осетили су неописиви мирис који се појачавао при сваком њиховом кораку ка цркви. Када су ови верујући људи схватили да тај неописиви мирис долази од иконе Пресвете Богородице, пали су на земљу и са сузама и на коленима дошли пред икону Пресвете. Ту су видели да из саме иконе у великој количини тече свето миро. Монах који саслужује поред ове свете иконе, тканином је скупљао миро и делио га верном народу.
Свето миро је провидна течност изузетног мириса који се не може упоредити ни са једним сличним мирисом на земљи. Може истицати из икона, моштију лобања и костију светитеља.
Обично се пројављује као Благослов, опомена или доказ Праве вере неким неверним Томама. Забележене су и појаве пред неке катастрофе и потресе у свету.
На сазнање да су из Србије Грчки монах је нашим поклоницима поделио тканину натопљену Миром са иконе и испричао им следећу причу.
Пред катастрофу у Чернобилу из иконе Пресвете Богородице, почела је да тече крв монаси у почетку нису обраћали пажњу док у манастир није дошао неки побожни грчки лекар који је утврдио да је крв, људског порекла. Тада су сви у манастиру схватили да ће се десити нешто страшно. Одмах после Чернобилске катастрофе, из иконе је уместо крви потекло миро које тече и даље све до данас. Испод ове иконе направљена је посебна посуда у коју се слива Миро на тканину која се натапа овом светом течношћу.
Монах им је испричао и причу да је 1999.год. пред бомбардовање Србије на зиду ове цркве почела да мироточи фреска Пресвете Богородице и да је мироточење престало када и бомбардовање Србије .
Овај монах је из љубави према браћи Србима свим путницима из наше групе послао на Благослов папирне иконице Богородице са Андроса и делове тканина натопљених миром.
Када су се ових петоро наших поклоника, вратили и укрцали на палубу брода, свуда је почео да се шири неописив мирис. У почетку нисмо схватали шта се догађа, видели смо неке Грке који им прилазе додирују их, крсте се и нешто шапућу. Тек када смо им пришли схватили смо да тај миомирис долази од њих. Они су мирисали и све им је мирисало на миро, одело, коса, кожа чак и Молитвеници и Псалтири у њиховим торбама.
У пар реченица су нам објаснили да они миришу на миро које тече из Чудотворне иконе Пресвете Богородице и ми смо занемели. Сећам се да смо сви дубоко дирнути њиховом причом, привучени благодаћу и мирисом која су се око њих ширила, седели поред њих и ћутке, у молитви провели остатак вечери.
Сутрадан смо на Благослов добили иконице Богородице са Андроса и мале делиће тканине натопљене Миром.
Копија иконе са Андроса налази се у манастиру Ћелије код Ваљева. Када је послата на дар уз њу је послато и сакупљено Миро са оргиналне иконе на Андросу.
Слава Господу и Пресветој Богородици на овом Дару и Чуду Божије милости.
Аутор текста:
Оливера Обрадовић
Погледајте и:
Галерија слика
