БУДИМО ЉУДИ
Ужурбан начин живота пун обавеза и увек са истим речима које одзвањају у нашој глави „морам да урадим још ово, морам да стигнем још оно... „. У тој журби потпуно неприметно стигне крај дана и време да се спремимо за наредни.
МИЛОСРЂЕ
Дубоко укорењена у души сваког човека је жеља да буде вољен. Нико не жели да му други чине зло, да се суочава с неразумевањем, лошим критикама, лошим мишљењем о себи. Сви траже разумевање, очекују пажњу, саосећање у болу, радости, невољи и срећи. Између наклоности других и непријатељства танка је линија. Ништа не долази само од себе, а увек је у оку оног ко посматра да процени колико људи чине да заслуже наклоност других, а колико да сами себи створе непријатеље.
РОДИТЕЉСТВО - ЉУБАВ, БРИГА, ...
Тихо и ненаметљиво волети људе око себе велико је умеће. Кад тад љубав зна да прерасте у опсесивну бригу за бића које волимо. Страх надвлада разум, а у времену у којем ми живимо суочени смо с мноштвом разлога који тај страх хране. Страхујемо од искушења која се немилице нуде, намећу и роваре нам по души. Страхујемо, нарочито за младе, још довољно незреле душе да ће их самлети живот, одвести путем странпутице, порочности и несигурности.
ЗВЕР У НАМА
Онда када сумњамо, не послушамо, оглушимо се о духовне принципе падамо као људи. Корен човековог зла било је неповерење у Божју забрану да не једе с Дрвета познања. Први грех произвео је прекид односа поверења и љубави, учинио је човека рањивим, слабим, подложним искушењима и невољним да им се одупре.
САДАШЊОСТ
Носталгија означава бол или чежњу за нечим што више не постоји. У времену у којем ми живимо, носталгија постаје све више присутна. Разлог може бити губитак сигурности с којим смо све више суочени. Идеализује се прошло време, јер ово садашње доноси тешкоће с којима не знамо како да се изборимо.
