Све у таквој нади живећи, одједном нам на врата закуца старост и најави свој скори долазак. Схватајући да нам време измиче, паника почиње да мути здрав разум и наступи оно што модерно данас зову „криза средњих година“. Тај чудовишни начин да се свему што нам се у животу дешава да име, попут најидеалније дијагнозе којом се наше слабости, страхови и проблеми оправдавају и подведу под опште, уобичајено и допуштено, заживео је и добио своје место и у нашој савести. Тако се неваспитање,  бахатост, некултура оправдавају правом на слободу личности, јавног и гласног изношења свог мишљења, исказивање емоција, а све с циљем да се буде у тренду, прихвати све што је модерно, без разлике да ли је морално или не.

 „То се дешава свима, нормална је појава, сви то раде, ми сми само људи, слаби и склони грешкама, жив човек греши“, само су неке од речи којима покушавамо да олакшамо своју савест због чудних поступака којима смо склони, а све изазвано страхом да неки нови клинци долазе да заузму своје место у свету који нас окружује и да је наше време прошло. Заборавља се на достојанство које би, као припадници врсте с разумом, требало да поседујемо, заборавља се на то шта је исправно, а шта не, шта је часно и поштено, а шта не. Сви би још мало да „проживе“, па чак и по цену да испадну смешни.  Заборавља се на то да свако време има своју драж и да се живи садашњи тренутак, јер прошлост је прошлост, а будућност нам нико није обећао.

У таквом лутању, беспомоћни, слаби човек заборавља да има породицу, пријатеље, кумове кojи дају смисао животу, и чије постојање подразумева љубав, задовољство, одговорност, срећу. Заборавља да кроз будућност наше деце живимо и ми, да се кроз њихове успехе, падове, изборе огледају наши избори и одлуке. Пред нама увек стоји мноштво путева. Изабрати прави није лако, али ако само мало загребете по својој души увек ћете знати да је једино одлука која гарантује миран сан исправна одлука.

Она је по мери ваше савести, бића, по мери правде Божије, људског достојанства и душе.

Аутор:

Стојановић Јасна