
Набусит, поштен и небески народ српски, увек лак на речима и на делу. Наизглед, у последње време, све више и на лакој и хитрој руци! Осма по реду, Божија заповест: „Не кради“, присутна на папиру, лако изговорљива, а тешко одржива.
„Крађа је једно од најтипичнијих кривичних дела у адолесценцији, а проузрокују је често несвесни психолошки фактори, као утицај средине и друштва." Све више присутна, крађа се данас посматра из више углова. Као: обична, са неуротичним значењем, непоштена и крађа као стил живота. Најкарактеристичније за садашње друштво су последње две (непоштена и крађа као стил живота). Свакако да се и клептоманија (неуротично, опсесивно-компулсивно стање (компулзија-присилна радња)) провлачи прећутно, али треба обратити пажњу на издвојене две категорије. Неизоставно је напоменути стање у којем се друштво налази. Тешка материјална ситуација је свакако један од пропратних разлога које подстиче личност на овакав злочин. Али, није пресудан! То су спољашњи фактори. Постављене вредности су те које пресуђују.
Присутан је и појам поштених лопова, дивљење њиховим подухватима и лукавству, величању њихове „интелигенције“... Додао бих и то да у многим нацијама постојао је по један или више поштених лопова, што не треба да буде олакшавајући фактор ("Добро је, нисмо једини").
„За дете крађа представља фазу у развоју, истраживање стварности, или може бити последица сукоба или усвајање неких девијантних вредности. Код адолесцената су разлози за крађу често економске природе, иако углавном не задовољавају њихове тренутне потребе. Дешава се да младићи украду аутомобил , провозају се у њему и оставе га само зато што су видели неки лепши." Без икаквог цинизма, сви смо прошли кроз тај период испитивања, испробавања различитих искустава, не би ли изградили лични идентитет. „Позајмљивање“ воћа у лето је представљало авантуру за свакога. Мање је била присутна жеља за било каквом истинском крађом (али је крађа!), колико жеља за неким доживљајем који би се у наредном периоду препричавао. Међутим, бива да се неко препозна у тој животној улози. Тако да „позајмиљивање“ више није авантура, већ стил живота. Самим тим усвајају се искривљене вредности, девијације у понашању, на основу стеченог искуства. Ако крађа своје почетке има у адолесценцији, са великом сигурношћу се може закључити да су такве личности незреле, инфантилне (инфантилност, широк појам, је код одрасле особе испољавање неких типично дечјих карактеристика, мишљења, емоционалног реаговања или образаца понашања).
„Крађа у том слућају представља једно од малобројних средстава за доказивање сопствене снаге и идентитета, а указује на потребу за доказивење за наметањем. Ако се крађа претвори у навику, такви адолесценти ће се кад-тад суочити са законом, што ће утицати на њихову личност. Први одлазак у затвор представља прелазак у свет одраслих. Лопов своју личност гради на идеји да га је друштво одбацило, иако његов однос према новцу остао незрео. Украдени новац се брзо троши, што изазива још већу потребу за крађом, и тако настаје зачаран круг. Иако усавршава технику крађе, лопов не проналази сатисфакцију. У стварности не постоји ништа романтично у људима који од нас краду. Лопов то добро зна. Осећа да га одбацују и брани се на разне начине. Понекад мисли да је то његово стање тренутно, да ће кад-тад променити живот. Понекад прихвата своју улогу, неприлагођеног, одбаченог негативца. А онда препреке падају и лопов све више крши друштвена правила у потрази за потврдом свог идентитета." Свет је тако конципиран да је подела на групе неизбежна, у овом случају или сте на једној страни закона или на другој (у црквеном жаргону, то би већ представљало пад). Свако од нас тежи за тиме да припада некоме, нечему, али крађа свакако није начим којим би одредили своје место у друштву (макар и то друштво било негативно).
Позитивно је и то да сваки лопов зна да је крађа нешто лоше. То се да видети на примеру уколико нешто лопову преузмете, што је овај са „мукотрпним радом“ стекао, како бурно реагује.
И опет се враћамо, средина и друштво нису пресудни (ма колико они утицали на личност). Пресудна је наша воља и оно што смо усвојили као исправно.
Наведени текст преузет је (позајмљен :) ) из стрипа „Julia” творца Ђанкарла Берардија, издавачка кућа „Darkwood“.
Милош Рафаиловић
Кликните на следећи линк да бисте прочитали објашњење заповести:
ОБЈАШЊЕЊЕ ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ