„ Сине, живот је саткан од бројних неправди које људи чине према теби али и оних које ти чиниш према другима, иако тога и ниси свестан.“ Отац мало застаде па настави: „ Човек није у стању да сагледа и прошлост и будућност, па да у том светлу измери праведност  својих и туђих поступака. Лако нам је да осетимо неправду на својој кожи, док снагу неправде која погађа друге, готово да и не примећујемо. Правда сине, обично не долази онда када ми то очекујемо, а понекад долази и онда кад смо престали да јој се надамо.“

Бунт и неискуство младости не оставише младића равнодушним. Незадовољан оваквим одговором он повика: „ Не слажем се с тобом!  Мора да постоји начин да ја ту неправду одмах исправим. Ако сам у праву, хоћу то да  докажем. Тешко ми је да се са тим тек тако помирим .“

Отац са разумевањем погледа у сина и одговори му: „ Твоје је сине мој, да се трудиш да никоме не учиниш некакву неправду. Твоје је и да се трудиш да докажеш да си у праву, али право и правда, сине мој, на жалост не иду увек заједно. Ти ћеш дати све од себе у покушају да објасниш и докажеш, али законе је писао човек и он по њима суди и пресуђује. Исти тај човек који ти суди, подложан је грешкама, самовољи, неспремности да ти помогне, разуме, поверује. Он је, сине мој, само човек. Господ је тај који ће у својој милости дати крајни суд, непогрешив, реалан и праведан. Не брини, него буди јак да прихватиш и добро и лоше, и правду и неправду и из свега изађеш као добар човек. Научи се стрпљењу, чекању и веруј да за све у животу постоји разлог. Иако ти тренутно изгледа да си поражен, повређен, да ти је учињена неправда, да те људи олако осуђују и причају о теби ружно, погледај у своју душу и ту ћеш наћи одговоре. Ако ти је сан миран, срце спокојно, ако због тебе нико није заплакао, буди без бриге. Људи причају, шта ће друго. Господ одлучује, то је једино битно! Имај на  уму да се не завршава све на овом свету. “

Аутор :

Стојановић Александар и Јасна