Закључак
Целокупна биоетичка проблематика условљена је односом за и против, према животу и смрти. Свест о уникатности живота; важности његовог положаја и улоге у односу на целокупни свет – изнова откривених савременом науком; човеково достојанство и само постојање живота као „могућности изнад свих могућности“ – приближавају нас ка „светости живота“.
Једно ново и другачије схватање и прихватање болести као „иконе живота у смрти“, односно времена у коме је човеку хришћанину у извесној мери омогућено да се најпре са самим собом, а затим и са лицем Божијим сусретне у антиципаицји тајне смрти, у том наступајућем времену за који се читав свој живот припрема, унело би један потпуно нови приступ у основе актуелних биоетичких проблема. Као они који смо призвани да свагда приносимо свет на освећење Богу, дужни смо ово чинити, а оно не заборављати, трудећи се свагда да сагледавамо свеукупност дарова Божијих човеку, укључујући ту и болест и смрт, који нас уводе ка тајни живота...[1]
Заједнички именилац за сва биоетичка питања, укључујући абортус и вантелесну оплодњу, јесте поштовање и старање Цркве за људски живот као дар Божији. Православље нагиње заузимању конзервативних ставова по овим питањима, видећи у њима димензију светости и повезујући их са трансценденталним вредностима. Човеков живот је у живућој заједници, а посебно када је она повезана за извором живота, Тројичним Богом, у коме се живот зачиње, чува, развија и остварује. Према томе, православни етичари управо делују на тој основи за живот, која високо цени живот сваког људског бића, видећи у њему непоновљиви дар Божији, који изискује развијање и усавршавање.[2] Обрадивши етичке теме абортуса и вантелесне оплодње кроз аспекат различитих хришћанских конфесија, можемо увидети да је хришћанска филантропија област у којој се понајмање осећа подела хришћанског света и на тој се основи он најлакше обједињује. Чини се, да се кроз узајамно општење различитих хришћанских вероисповести, оне могу узајамно поучити. Конкретно, Запад може да испуни своју сувопарност надахнутошћу православља, православни Исток, пак, може много да научи у области религијског регулисања свакодневног живота од хришћанског Запада. Јер, и Марту и Марију, мада међусобно различите, Господ је подједнако волео.[3]
Крај осмог дела од осам делова ( 8 / 8 )
Прочитајте и остале делове:
7 / 8 део ХРИШЋАНСКИ ПОГЛЕД НА АБОРТУС И ВАНТЕЛЕСНУ ОПЛОДЊУ
Цео текст у изворном облику можете преузети у прилогу на крају текста.
[1] НИКОЛИЋ, Д., исто. стр. 59
[2] ПАПАКОСТАС, П., Православни увод у биоетику, Истина 19-21/2007, стр. 296
[3] БУЛГАКОВ, С., Православље, Нови Сад-Књижевна задруга, 1991., стр. 228
Аутор:
Стефан Зељковић
Светосавски темат из ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ
