Ако желите да вам људи не буду непријатељи, не будите ни ви непријатељи људима. Лако је бити добар и волети оне који вас воле. Разумети и волети непријатеље много је теже. Чинити добро сваком човеку без разлике да ли вас он воли или не, није лако. Људи пре бирају да не чине ништа или хране душу мржњом него да покушају да  савладају себе, своју сујету, гордост и покушају бар на тренутак да мисле главом свог непријатеља. Кад покушате да схватите шта је узрок његовог лошег става, шта га је довело у ситуацију да вас сматра непријатељем, кад покушате да разумете разлоге, можда ћете успети да победите и сопствену озлојеђеност неправдом која вам се наноси лошим ставом према вама. Јер, не врти се све само око вас и није свет створен по вашој мери и ради вас самих. Сви имамо лоше и тешке тренутке. Сви се боримо с неразумевањем, различити смо и уникатни, али сви смо Божија деца и морамо да научимо да живимо једни поред других, да делимо и дарујемо доброту. Морамо да научимо да чинимо добро свакоме без разлике да ли нас он воли или не. Морамо да одложимо камење, одбацимо завист, наоружамо се разумевањем и научимо праштању. Несебично, необавезујуће, тихо и милосрдно морамо научити да делимо с другима не надајући се ничему, јер само тако од другог човека нећемо направити дужника. Својим молитвама, мислима, делима и речима треба се понашати тако и трудити  да ви не постанете неком непријатељ.

Очекивати награду од људи тако је људски и тако небитно. Ако дође признање од људи, лепо је, а ако не, ма и шта би с њим, сем да нахраните сујету? Не мора вам нико одати признање, па чак ни знати да сте учинили добро дело, довољно је да се ви осећате добро и да  ваша душа  осећа мир. Има ко о наградама води рачуна и ко никог не заборавља. Не чекајте милосрђе других да би истим узвратили, већ будите ви тај који чини први корак, јер ћете само тако упознати и Божје и људско милосрђе.

Аутор:

Јасна Стојановић