Ново, савремено време наметнуло је доминацију рачунара, интернета, друштвених мрежа и мобилних комуникација. Донело је у наш живот брз начин живота, стрес и трку за новцем. У том и таквом времену има ли места за људскост, достојанство, љубав, моралне вредности, духовност? Имамо ли право да се боримо за те и такве вредности?
Тешко је прихватити да је зло однело победу над добрим, мржња над љубављу, похлепност над скромношћу, суровост над милосрђем, а да смо ми само неми посматрачи који се предају без покушаја да се стави до знања да има и нас којима је стало да основне људске врлине буду оне које ће красити наше животе и нашу децу.
Треба ли по ко зна који пут прихватити став мањине и препустити им да изграде мишљење нашој деци без да им ми пружимо прилику да прочитају или виде да постоји и нешто друго сем борбе за новац на суров и себичан начин? Имамо ли право повући се пред агресивним приступом мањине само зато што они користе рачунаре, интернет, друштвене мреже и сва достигнућа новог времена, а ми треба да будемо ограничени традицијом и да у истом том времену покушамо да допремо до наше деце искључиво на начин како се то радило пре неколико векова? У таквим околностима наше мишљење се не би чуло далеко и став који гајимо био би тек по нека изолована оаза у пустињи суровости.
Изношење Православних ставова и вредности писањем на интернету и по друштвеним мрежама представља само начин да се чује глас и оног дела наше личности која је жедна духовности. Текстови и поуке објављене на овај начин не обавезују никог ни да их чита нити да усваја тај начин размишљања, али можда има и оних којима такви садржаји нису на дохват руке и овакав приступ им пружа могућност да прошире своје видике, навешће их на размишљање, упознаће их и приближити им нашу веру.
Зло и није тако јако, колико добро неће да се брани – Владика Николај Велимировић
Аутор:
Стојановић Александар
