ПОУКЕ - Свети Јован Кронштатски о депресији
ПОУКА: КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ 99. КОНАЧНА БОРБА
Ево је утеха за тебе, Тајсија. Они који сеју са сузама, када дође време, жњеће са радошћу. Како често Господ шаље утеху онима који Му верују. Увек имај на уму да су подвизи и жалости у славу Његову оно најузвишеније!
На јутрењу је прочитано Јеванђеље о јављању Господа Марији Магдалини. Када је завршено са читањем, баћушка се окренуо и рекао ми:
Да ли си чула, матушка, како је Господ утешио Марију Магдалину: Жено што плачеш? Кога тражиш? (Јн. 20, 15). И теби Он каже: Тајсија, зашто плачеш? Кога тражиш? Тражи, тражи Исуса и јавиће ти се. Нема броја утехама за онога који верује. Колико пута, на пример, за време свети Литургије човек прими утехе! Душа му се просветли! Колико му се тајни открије! (…)
Једном приликом сам рекла о. Јовану да ме понекад обузме, речима неописиво, снажно духовно искушење. То је нека врста туге, која се скоро изједначава са очајањем. Тада, као да ми се над главу надвије црни облак из кога нема излаза. Све је тако црно, тако тешко на души, да ово искушење називам „пакленим“. Да дуже траје, довео би ме до лудила или до смрти.
Отац Јован је одговорио: „Ово искушење, по Божијем допуштењу, напада људе снажнијег карактера и људе искусније у духовној борби. Непријатељ се надвија над тобом, јер види да се твоји трудови ближе крају, да се на небесима за тебе спрема награда и он жели да насрне на тебе, да те порази моћним потресом и тако лиши заслуженог венца. Многе је туга уништила. Буди јака и мужествена. Бори се против сплетки непријатеља и никад се немој предати. Кротко и трпељиво понеси и овај крст. Имај на уму да ти је он дат како би те учинио кротком и Господ ће ти помоћи. Онога, чија душа почива на Камену, не могу уздрмати никакви ветрови непријатељских искушења, никакве олује, јер је темељ јак. Али, душевну кућу, која почива на песку, односно душу која није Христова, лако уништи чак и поветарац. Само се ти успињи на духовној лествици и не окрећи се! Узвиси се духовно и умно, јер си призвана да водиш мало стадо девственица, које Господ удостоји монашког живота. Не сматрај овај задатак неважним или мањим од врлина и аскетских подвига које би упражњавала у самоћи, спасавајући само своју душу. Сада немаш мира, јер служиш ближњем. Зато су те обузеле бриге и жалости које трпе мученици. Ти се распињеш за васцели свет, зарад љубави Божије и љубави ближњега. Постоји ли нешто узвишеније од тога?“
Следећег јутра, о. Јован и ја смо отишли у цркву, где је часна трпеза била направљена од мермера. Баћушка ме је изненада упитао: „Од чега је направљена ова Трпеза?“ Погледала сам га и одговорила: „Од мермера.“ Он је наставио: „Значи, направљена је од камена. Нека и твоје срце буде као ова стена. Буди мужествена. Буди храбра.“
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
сајт Цркве Уб
