ПОУКА: ШТА ЈЕ ДЕПРЕСИЈА? 21. ОЧАЈАЊЕ
Очајање! Страшна реч, реч која означава пропаст и свакојаку несрећу. (…) Очајник живот осећа као терет и гледа да се тога бремена ослободи.
Очајник који је дигао руке, више не хита лекару, јер сматра своју болест неисцељивом. (…)
Очајник, премда живи, већ је умро, јер је изгубио везу са светом. Изгубио је душевно чуло кроз које је примио осећање лепоте света и уживао у радости коју он носи. Душа му не налази ништа више привлачно у овом свету који је препун милина, а који су их изобилно улиле Божанствена премудрост, доброта и свемоћ. (…)
Сва се природа весели, а једини је он посред те опште радости потиштен. Уши му више не чују умилну музику коју верни чују. Он нигде не налази весеље, нигде не налази утеху, ништа не може да му одагна потиштеност. Крајња утученост испуњава му срце, у њему се настанио хаос (…)
Драми долази крај, а несрећни очајник који није отишао лекару и открио болест, који је одбацио лекове благочшћа, оставио је живот и отишао из света како би нашао крај мукама својим, не знајући да прелази у други, вечни живот испуњен мукама, где ће бол бити вечан. Несрећнога ли човека!
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
сајт Цркве Уб
