ПОУКЕ - О. Арсеније Јовановић

Окусивши од дрвета познања добра и зла, првобитни човек је изгубио благодат. Благодат га је одржавала у рају, тако да он није осећао стид од своје голотиње, није осећао страх од Бога и није осећао страх од животиња. Онога тренутка када га је напустила благодат, он је осетио стид и страх. Када га је Бог потражио у рају и позвао, Адам и Ева су се сакрили у шуми. И када га је Бог питао: "Зашто се кријеш, Адаме?", он је рекао: "Чуо сам да идеш и уплашио сам се". У исто време су им се отвориле очи и они су познали стид, срамоту што су наги. Тако је прва појава страха била још у рају. Суштина, основа свих наших страхова се налази ту: губитак благодати и страх од смрти. Док је први човек у рају био испуњен Божијом благодаћу, он није осећао страх јер је био бесмртан. Божија благодат га је одржавала у бесмрћу, у вечности и давала му је укус у души којим је он осећао своју бесмртност. Када је изгубио благодат, он је изгубио тај контакт са вечношћу и схватио да је смртан. Тако и сви ми данас: услед осећаја своје смртности, ми се плашимо. Живот ван раја, који је изгнанство из раја довело на ову планету, у овај свет, практично настао на страху.