ПОУКА: Човекова страдања и невоље у овом привременом животу нису нестале Христовим доласком, али су оне изгубиле своју некадашњу жестину и кобност. Ствар је у томе што се зло тако испреплетало са нашим бићем, тако је урасло у наше срце, да је процес ослобађања од њега увек повезан с болом. Али небески зрак Духа Утешитеља разгони мрак у страдалниковој души и загрева га осећајем божанске љубави. Значајно је да још на човековом путу према Царству небеском Дух Свети Својим присуством даје вернику да унапред окуси радост вечног живота који му је припремљен. Праведници, удостојени такве радости, сведоче да у поређењу с њом сва земаљска блага и весеље постају ништавни. Зато су апостоли учили да верни не треба да тугују, "као они (незнабошци) који немају наде", већ треба да се радују и захваљују Богу (1 сол. 4, 13).
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
сајт Цркве Уб
