ПОУКА: У мери чињења греха, душа малаксава од њега зато што грех раслабљује и доводи до малаксалости онога ко му се предаје. И зато човека тешко оптерећује све што му се догађа. Ако пак човек напредује у добру, у мери напредовања све што му се некад чинило тешким сада постаје лакше.
Постоје људи који до те мере малакшу од болести и невоља овог живота да више воле да умру само да би се избавили од невоља. То им се догађа због малодушности и велике неразумности, јер они не мисле о оној старшној невољи која ће задесити људе када им душа буде напуштала тело. Ево шта проповеда књига "Отачник". Један усрдни искушеник упита свог старца: "Зашто хоћу да умрем?" Старац му одговори: "Зато што избегаваш невоље и не знаш да је будућа невоља далеко тежа од садашње". А други искушеник упита старца: "Зашто, налазећи се у келији, упадам у немарност и униније?" Старац му рече: "бог тога што још ниси спознао ни очекивани спокој, ни будуће мучење, јер кад би ти то заиста спознао, макар твоја келија била пуна црва тако да стојиш у њима до грла, ти би то подносио не попуштајући нимало". Али ми, почивајући, хоћемо да се спасемо и зато малаксавамо од невоља, а треба да будемо захвални Богу и да сматрамо себе блаженима што можемо бар мало да подносимо невоље овде, како бисмо тамо стекли спокој.
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
сајт Цркве Уб
