2.

        Исти ава Антоније упирући свој поглед ка дубинама судова Божијих упита: - Господе, како неки умиру мало поживевши, а неки у дубокој старости? И зашто су једни сиромашни, а други богати?  И како то да једни, иако су неправедни, бивају богати, а други  иако су праведни, бивају сиромашни? И дође му глас који говораше:- Антоније, пази на себе, јер то су судови Божији и није ти од користи да их разумеш?

 3.

        Упитао је неко аву Антонија: - Чега треба да се држим како бих угодио Богу? Одговарајући, старац му рече: - Држи се овога што ћу ти рећи: куд год да пођеш увек имај Бога пред својим очима; шта год да чиниш, имај увек за то потврду у Светоме Писму; а у коме месту пребиваш, немој се брзо селити. Држи се ових трију упутстава и спашћеш се.

4.

       Говорио је ава Антоније ави Пимену: - Велико дело свакога човека је у томе да прими свој грех пред Богом и да очекује искушење све до последњега даха.Говорио је исти: - Нико неће моћи да уђе у Царство небеско ко је без искушења. Јер,вели, уклонио је искушења и нико се неће спасти .

 5.

      Упитао је ава Памво аву Антонија: - Шта да чиним?

Одговори му старац: - Немој имати поверења у своју праведност, немој се кајати због оногашто је прошло и обуздај свој језик и стомак.

6.

       Рекао је ава Антоније: - Видео сам све замке ненависника разастрте по земљи и уздишући рекох: ко ли их, дакле, може заобићи ? И чух глас који ми каже:смиреноумље. Рекао је још: - Има неких који су своја тела подвигом сатрли, па ипак, будући да нису имали расуђивања, обрели су се далеко од Бога. Рекао је још: - Од ближњега нам зависе живот и смрт. Јер, ако смо стекли брата,стекли смо Бога; а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили .

 7.

 Рекао је још: - Као што рибе, када су дуго изван воде умиру, тако и монаси када се дуго задржавају изван келије или много времена проводе са световњацима, ослабљују меру тиховања . Треба, дакле, као што риба хита ка мору, и ми да хитамо у своју келију, како не бисмо, задржавајући се дуго напољу, заборавили на унутарње затворништво.

Припремио, Златко Перић