Имам оца и брата, јако ми је тешко на души. Са братом се лепо слажем, живим и радим, немамо неких несугласица, али са оцем се често свађамоко баналних ствари које кулминирају јако тешким и увредљивим речима са моје стране и вемо ми је жао због тога. Брзо се измиримо. Тешко ми је јер је болестан а ја се тако понашам према своме родитељу. Имам иза себе неуспео брак и сам сам. Желим да створим породицу али не успевам. Молим вас оче помозите ми саветом.
Бог ти помогао брате,
Свака лоша реч, псовка и увреда је заправо вулгарност, која хтели ми да признамо или не, излази из срца преко уста. Отуда изрека: "Што нема у срцу не излази из уста." Са друге стране вређајући родитеља (мушког) који је глава куће, ми вређамо аутоматски Бога, јер је најстаријем у кући глава Христос!!!
Овде се очигледно ради о гордости, која при самом пoчетку уласка у веру искреним, дубинским покајањем угушена, него више базирана на спољашњем делу пуког испуњавања молитвеног правила, читањем без опита и правилног схватања шта заправо значи бити човек хришћанин. У ствари је олако на делу схваћена улога верника, па тако и прескочене степенице ка Царству Небеском, чешће бивају камен спотицања него напредовања, те и јасно показују да не војујемо са злим дусима из понебесја, него са најмилијим људима из окружења којима дугујемо само и једино потребно поштовање. Ако ништа друго, а оно као родитељима који су се мучили да нас одгаје. А гле колико неблагодарење за минули труд око нас и за нас у животу. Мој савет је да престанеш да комуницираш са висине и да будеш "маково зрно", јер иза сваког родитеља је Бог, који је тај ред и напредак устројио. Како ћеш Бога волети кога не видиш, кад човека кога видиш не поштујеш као икону Божију?
Дакле, ко не уздржава језик од зла, неће сачувати ни душу, ни тело, па макар и на глави дубио, молећи се сваки дан. Прочитај "Химну љубави" Светог апостола Павла и све ће ти бити кристално јасно.
