Свеће палимо у храмовима у спомен светитељâ и угодникâ Божјих и иштемо њихово молитвено посредовање, за нас и наше ближње, пред Престолом Божјим. Свеће палимо у храмовима и за себе и за своје ближње, живе и упокојене, и са молитвом Богу за здравље и спасење нас, наших живих укућана, сродника, пријатеља, итд. Такође, свеће палимо за упокојење душâ драгих нам упокојених. Притом, треба да водимо рачуна да паљењем свећа не реметимо ток богослужења, да не одвраћамо пажњу других и самих себе од садржаја и тока богослужења. Најбоље је да у храм дођемо пре почетка богослужења да бисмо упалили свеће, молитвено се сетили оних за које свеће прислужујемо, а потом активно, неометани и не ометајући друге, учествовали у богослужењу. Свеће и кандила палимо и у својим домовима, о крсној слави, о празницима, у току вршења молитвеног правила. Палимо их приликом упокојења наших ближњих, као и на гробовима наших упокојених сродника, пријатеља, познаника... Осим што су символи вечне божанске светлости, свеће и кандила су и наша жртва на благоугодни мирис Господу, па треба настојати да они буду од природног материјала (свеће од чистога пчелињег воска, а кандила са природним маслиновим уљем). Свеће је пожељно палити сваку појединачно за свако име, а њихова величина уопште није битна.

Духовни одговор дао:

Протопрезвитер Милан Ристивојчевић

РУБРИКА ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА:

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs